Читај ми!

Кинеска војна моћ расте, планере у Вашингтону забринуло јачање морнарице и ракетних снага

Формирање новог војног савеза САД, Аустралије и Велике Британије под именом АУКУС објављено је прошлог месеца, што је додатак већ постојећој безбедносној коалицији САД, Јапана, Аустралије и Индије, чији је циљ ограничавање раста војног и политичког утицаја Пекинга у Индо-пацифичком региону. Један од основних фактора који мотивише Вашингтон у изградњи коалиција усмерених на спутавање кинеског утицаја на светска мора је убрзани раст војне моћи најмногољудније земље света.

Прошлог месеца објављено је формирање новог војно савеза САД, Аустралије и Велике Британије под именом АУКУС, што је додатак већ постојећој квадрилатералној коалицији САД, Јапана, Аустралије и Индије, усмереној пре свега на сузбијање раста кинеског војног и политичког утицаја у огромном Индо-пацифичком региону.

Вашингтон убрзано ради на јачању веза унутар тих савеза, наоружавању њених чланица, па и укључивању других западних сила, чланица НАТО-а, у војне вежбе и патролирање непрегледним пространствима Индијског и Пацифичког океана како би одвратио Пекинг од покушаја да реинтегрише своју провинцију Тајван, загосподари Јужним кинеским морем и оствари веће војно присуство у поменутим океанима даље од обале азијског континента.

Но, шта је то што, поред изградње радарских и прислушних станица, пристаништа и писти на вештачким острвима у Јужном кинеском мору и огромних свота новца које Кина улаже у економије земаља југоисточне Азије, острвских држава Jужног Пацифика или нација јужне Азије, као што су Пакистан и Шри Ланка, узнемирава планере у Вашингтону и престоницама његових савезница?

Растућа војна моћ Кине

Кина и даље заостаје за САД по многим војним показатељима, од којих су најупадљивији чињеница да суперсила са западне хемисфере има у свом поседу око 3.750 нуклеарних глава и чак 11 носача авиона, у поређењу са око 320 нуклеарних бомби и две платформе за борбене летелице које у свом арсеналу има Пекинг.

Сједињене Државе такође имају глобалну мрежу војних база, како се сматра око 500, док Кина поседује само једну касарну у иностранству и то у источноафричкој држави Џибути.

Оно што, међутим, брине САД и савезнике су пре свега велико јачање кинеске морнарице и ракетних снага последњих година, те бујање производње наоружања у азијском популационом и економском гиганту.

Наиме, Кина је недавно по броју ратних пловила претекла САД и постала држава са највише борбених бродова и подморница на свету – сматра се, око 360, у односу на 297 у поседу Вашингтона.

Ипак, треба рећи да Сједињене Државе, поред већ поменутих носача авиона, имају и шездесетак тежих и убојитих бродова као што су разарачи и крстарице више од Кине, те већу флоту подморница на нуклеарни погон, па се може слободно рећи да су у целини осетно снажније од кинеске морнарице, у чијем саставу је и даље много (мањих) патролних чамаца и подморница на класични, дизел-погон, које су спорије, бучније и могу да проведу мање времена под водом од оних са уграђеним мини-нуклеарним реакторима.

Међутим, Кина, чија армија броји скоро два милиона људи, је у наоружање последњих година увела и неколико врста нових балистичких и крстарећих пројектила, противбродских ракета, али и хиперсоничне ракете, чиме је (после Русије) постала тек друга држава у свету која располаже тим убојитим пројектилима који лете брзинама од пет маха и које би могле да неутралишу предност коју САД имају када су у питању ударне групе предвођене носачима авиона.

Штавише, по проценама Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), најмногољуднија земља света је у периоду од 2015. до 2019. претекла Русију и постала други највећи произвођач наоружања на свету.

Кинески војни буџет у 2019. износио је 261 милијарду долара, четири пута више од руског, и представља други највећи војни буџет на свету.

Мада су САД уложиле преко 700 милијарди долара у сопствене оружане снаге, с обзиром на то да су радна снага и делови у Кини знатно јефтинији него у САД, може се сматрати је кинеска потрошња упоредива са америчком.

По истраживању поменутог шведског института, у 2019. години највећу продају оружја у свету, од око 53 милијарде долара, остварио је амерички "Локид-Мартин". Следе "Боинг", "Нортроп Груман", "Рајтеон" и "Џенерал дајнемикс", све амерички концерни познати по производњи авиона, ракета и радара, док је шеста "Кинеска корпорација за авио-индустрију" (AVIC), са нешто више од 22 милијарде долара прихода.

У првих десет највећих продаваца оружја тада су ушле још три кинеске и само једна британска компанија, што сведочи о продору Кине у свет трговине наоружањем.

Интересантно је да је тренд раста издвајања за војску у Кини настављен и 2020, двадесет шесту годину заредом, као и то да је осетни скок у кинеском улагању у војску први пут забележен након бомбардовања СР Југославије, када је ракетирана кинеска амбасада у Београду, и када је постало јасно да САД не прежу од једностраних акција без одобрења Савета безбедности УН које су у супротности с међународним правом.

субота, 16. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње