уторак, 14.05.2019, 06:50 -> 14:15
Извор: РТС
Аутор: Душан Дреновац
Зашто "Фејсбук" није требало да забрани "генерала Трампове пешадије"
Најновија "жртва" у борби против ширења лажних вести је Алекс Џонс, можда и најпознатији теоретичар завере на планети. Да ли је "Фејсбуково" забрањивање самопрокламованог борца против "новог светског поретка" био паметан потез?
Пре неколико дана угашени су налози шест изузетно токсичних десничарски оријентисаних теоретичара завере на Фејсбуку и Инстаграму.
Међу екипом "забрањених", између осталих, нашао се канал Инфо ворс (Infowars) и његов творац Алекс Џонс, који је стекао милионе поклоника широм света на премиси борца против "новог светског поретка".
Џонсови театрални наступи и теорије завере, чији је се спектар кретао од "уобичајених" да глобалистички моћници владају из сенке, америчка војска контролише временске прилике и Бил Гејтс је поборник еугенике и покушава да успостави вишу расу уништавајући све остале, па све до оних када је тврдио да је Пентагон направио "геј бомбу", која је прво испробана на водоземцима и да је због тога већина жаба у САД геј.
Додатни легитимет добио је и када је Доналд Трамп током кампање уживо у Џонсовој емисији рекао да је велики обожавалац и да неће изневерити њега и његове слушаоце ако буде изабран. Роџер Стоун, један од Трампових саветника, истакао је да су "Џонсови слушаоци пешадија Трампове револуције".
Међутим, неке од његових теорија изазвале су и директне озбиљне последице. Заговарао је такозвану "Пицагејт" теорију, по којој је Хилари Клинтон заједно са сарадницима водила педофилску, сатанистичку операцију подвођења и проституисања деце у једној вашингтонској пицерији.
Слушајући Џонса, 28-годишњи Едгар Медисон Велч отишао је да "истражи случај" и отворио ватру на пицерију, али, срећом, нико није повређен.
Популарни теоретичар завера је такође говорио и да је пуцњава у школи "Сенди Хук", приликом које је убијено 26 деце, намештаљка и да нико није убијен. Убрзо након тога, родитељи и породице погинуле деце почели су да пријављују да их непознати људи прате, узнемиравају и прете им.
Несумњиво је да су Џонс и осталих петоро забрањених одговорни за ширење изузетно штетних теорија без основа и доказа, које су стекле упориште код великог броја људи широм света, често их додатно радикализујући.
Забрана, међутим, тешко да је прави одговор.
Чисто легално гледано, Фејсбук је свакако у могућности да забрани њихове налоге, упркос томе што нису учинили ништа противзаконито, јер је приватна фирма која може да модерира и поставља услове у својој сфери деловања.
Али поступајући апсолутистички, Фејсбук и Марк Закерберг показали су ауторитарност у наметању свог мишљења.
Она се огледа у томе да се нечији говор и идеје, иако у границама закона, могу третирати као превише опасни и стога забранити и ућуткати, уместо да се оне кроз здраву дебату раскринкају и одбаце.
Слобода говора не би требало да се мери по томе шта смо спремни да дозволимо некоме да каже, већ по томе колико су слушаоци спремни да толеришу.
Фејсбукова забрана показује једну врсту уског гледишта на читав проблем, а може и да се испостави као контрапродуктивна.
Прошле године Јутјуб, Фејсбук и Епл привремено су суспендовали његове налоге на својим платформама, али се број Џонсових пратилаца на друштвеним мрежама драстично повећао након укидања суспензије.
Џонс и други десничари су се чак и хвалили како је прогон помогао њиховој већој популарности.
Мегафон и за добро и за лоше
Лажне вести, односно "фејк њуз", нису нов феномен, али је масовна умреженост читавог света експоненцијално појачала њихово ширење.
Нема сумње да без друштвених мрежа Џонс и његове колеге не би имале толики домет. Џек Шафер из Политика добрим делом криви сам Фејсбук за Џонсову популарност.
Као аргумент за своју тврдњу, Шафер наводи да је један од главних разлога зашто Џонс прави тако запаљиве постове зато што зна да ће они бити више дељени између корисника.
Фејсбук воли шеровање јер што се више нешто дели значи да ће корисници провести више времена на мрежи, а то ће допринети већој заради.
Оно што је лоше, међутим, јесте што ће због тога чак и људи који не прате Џонса бити изложени његовим постовима ако их неко од њихових "пријатеља" подели.
"Могу да криве Џонса колико хоће, али прави кривац за тако нешто је сам Фејсбук, који може да преради свој код и ограничи дисеминацију порука 'лоших момака' тако што ће их примати само они који експлицитно назначе да то желе", објашњава Шафер.
Осим тога, Фејсбук би могао и да направи нове филтере којима би додатно ограничио домет оним појединцима које сматра штетним.
Интернет, а самим тиме и друштвене мреже, засноване су на либералном принципу слободног протока информација и баш због тога Фејсбуков посао у свему овоме није нимало лак.
Модерирање планетарног форума који има више од две милијарде корисника је компликован задатак и због свог огромног утицаја на глобални социјални дискурс, Фејсбук мора примерено и тактично да поступа у оваквим случајевима.
Супротно од тога, изрицањем забрана се поставља као нека врста врховног арбитра и цензора, који у име општег добра одлучује шта може, а шта не може да се каже.
Са друге стране, отворено за расправу јесте и питање докле сеже слобода говора. У идеалном свету свако би требало да може да каже шта жели.
Међутим, свет у којем живимо далеко је од идеалног, а теорије завера спадају у ону сиву зону да су понекад безвезне и комичне, а понекад веома токсичне и опасне. Где повући црту право је питање.
Треба гледати на ефекат који се жели постићи. Чак и да претпоставимо да ће укидањем Џонсових налога његова популарност нестати (што је веома дискутабилна претпоставка), треба узети у читаву једначину чињеницу да заговорници теорија завера нису код Џонса долазили нужно због њега самог, већ зато што је он говорио оно што су желели да чују.
Уколико сада више не буду то могли да добију од Џонса и осталих петоро, отићи ће код некога другог и жељени исход неће бити постигнут.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар