Почео самит о клими

Представници 190 држава окупили се у Копенхагену како би донели одлуку о борби против климатских промена. Договор из Копенхагена требало би да буде темељ за нови пакт о смањењу глобалног загађивања који ће заменити Протокол из Кјота. Обама стиже пред крај Самита.

После две године напора и 12 година од последњег покушаја, представници 190 држава окупили су се у Копенхагену на самиту Уједињених нација како би покушали да донесу одлуку о борби против климатских промена.

Председавајућа конференције Кони Хедегард рекла је да је за постизање споразума кључно налажење начина за прикупљање и усмеравање јавних и приватних средстава ка сиромашним земљама, како би им се помогло у борби са последицама климатских промена.

Она је рекла да ако владе пропусте прилику која им се пружа на самиту у Копенхагену, другу можда неће имати. "Ово је наша прилика. Ако је пропустимо, могло би да прође много година пре него што нам се пружи нова и боља. Ако нам се икад пружи", рекла је новоименована европска комесарка и бивша данаска министарка климе Кони Хедегард.

Аналитичари оцењују да учеснике самита очекују "најтежи преговори у које се човечанство икада упустило". Отворено је питање да ли ће у две наредне седмице учесници конференције успети да донесу конкретне одлуке или ће се, како страхују еколошке организације, све завршити на празним обећањима.

Договор из Копенхагена требало би да буде темељ за нови пакт о смањењу глобалног загађивања, који ће наследити сада важећи Протокол из Кјота, будући да овоме важност истиче 2012. године.

Колики се значај придаје скупу најбоље показује чињеница да ће се међу 15.000 учесника наћи и стотинак шефова држава или влада, а међу њима и лидери два највећа светска загађивача - Кине и Сједињених Америчких Држава.

САД нису потписнице Протокола из Кјота, па се њихово учешће у новом договора сматра веома важним.

И сам обим неопходних мера, као и неслагање између богатих и сиромашних земаља око тога ко треба да их финансира, указују на то колико ће тешко бити постићи догово који ће сви моћи да прихвате.

Сиромашне земље сматрају да индустријализоване нације, које су и те како допринеле глобалном загревању у време свог развоја, треба да помогну сиромашнима да се изборе са његовим последицама.

Научници УН предвиђају да ће у овом веку бити више таласа врућине, поплава, олуја, ширења пустиња и раста нивоа мора него икада раније и да ће све то пре свега погодити сиромашне земље.

Острвске државе на Пацифику могле би да буду потпуно потопљене, а под водом би могло да нестане на десетине градова у Бангладешу.

Са друге стране, рецесија је смањила спремност на улагање у "зелену" технологију, а анкете показују да забринутост јавности око глобалног загревања опада.

Уочи самита у Копенхагену нобеловка Вангари Матаи рекла је да је "ово је право време да Кенија, Африка и свет схвате да ће нас климатске промене најозбиљније погодити" и додала да "смо потпуно неспремни за оно што тек долази".

Секретар УН-а за климу Иво де Берг изјавио је да је веома важно да амерички председник Барак Обама "чује забринутост земаља у развоју, које су најподложније утицајима климатских промена".

"Надам се да долази са амбициозним америчким циљем и великом новчаном подршком која ће стићи и до земаља у развоју", рекао је секретар УН за климу.

Обама стиже на крају Самита

Амерички председник Барак Обама учествоваће у раду Самита Уједињених нација о климатским променама у Копенхагену на крају скупа, а не на почетку, како је раније најављено.

Раније је било планирано да Обама присуствује састанку, али на самом његовом почетку, односно да на њега "сврати" на путу за свечаност у Ослу, на којој ће му 10. децембра бити уручена Нобелова награда за мир.

Бела кућа наводи да председник САД "на основу разговора са другим лидерима и на основу напретка који је већ учињен како би се дао замах преговорима" оценио да "стално вођство САД може бити веома продуктивно кроз његово учешће на завршетку конференције у Копенхагену, 18. децембра", пре него на почетку, 9. децембра.

Ројтерс оцењује да се очекује да на крају скупа, конференција у Копенхагену буде поприште тешких цењкања о смањењу емисија штетних гасова појединачних земаља.

Кина највећи загађивач

Међу великим загађивачима који су последњи објавили циљ смањења емисије угљен-диоксида уочи самита у Копенхагену је Кина, највећи светски емитер са 6,8 милијарди тона годишње емисије.

Пекинг је обећао да ће до 2020. године смањити "интензитет емисије", односно количину емитованог угљен-диоксида по јединици бруто домаћег производа, за 40 до 45 одсто у односу на ниво из 2005. године.

Други по величини светски емитер гасова са ефектом стаклене баште су САД, са годишњом емисијом од 6,4 милијарде тона. САД планира да до 2020. године смањи емисију угљен-диоксида за 17 одсто према 2005. години, што је, међутим, свега три одсто испод нивоа из 1990. године.

Европска унија, чија годишња емисија износи 5,03 милијарде тона угљен-диоксида, договорила је у децембру прошле године циљ смањења емисије до 2020. године од 20 одсто испод нивоа из 1990. године, а до 30 одсто ако се циљевима придруже друге развијене земље.

Русија, емитер 1,7 милијарди тона угљен-диоксида годишње, планира смањење емисије штетних гасова за 22 до 25 одсто испод нивоа из 1990. године. Међутим, то значи повећање у односу на садашњи ниво, јер је 2007. године емисија била 34 одсто нижа него 1990. године.

Индија, која емитује 1,4 милијарде тона угљен-диоксида годишње, недавно је одредила циљ смањења емисије до 2020. године од 20 до 25 одсто у односу на ниво из 2005. године, док Јапан, који има исту годишњу емисију, планира смањење од 25 одсто испод нивоа из 1990. године.

Протести упозорења

Више десетина хиљада људи марширало је протеклог викенда улицама Берлина, Лондона и Париза да би скренули пажњу на проблем климатских промена.

Најмасовнији скуп одржан је у Лондону, где се окупило 20.000 људи, док је у Паризу било свега 1.500 активиста "Гринписа".

Активисти у Немачкој су на симболичан начин указали на проблем глобалног отопљавања.

Имитирајући гардеробом и маскама америчког председника Барака Обаму, немачку канцеларку Ангелу Меркел и кинеског председника Ху Ђинтао, демонстранти су седели у једном огромном акваријуму, где им је вода досезала до браде, да би указали на проблем повећања нивоа мора услед глобалног отопљавања.

Протест немачких активиста одржан је испред Бранденбуршке капије.

У Паризу су учесници протеста носили транспаренте с натписом "Климатски ултиматум", док је у Лондону више хиљада људи позвало светске лидере да постигну договор о заштиту животне средине.

Истовремено, око 450 делегата, стручњака, новинара и активиста за заштиту животне средине, кренуло је возом под називом "Клима експрес" из Брисела за Копенхаген, где ће учествовати на самиту.

Поглавар Римокатоличке цркве Бенедикт XVI поручио је светским лидерима уочи самита у Копенхагену, да брига о божјој креацији захтева трезвеност и одговорност.

Папа се нада да ће самит УН, који почиње сутра, изнети обрисе деловања које пошутује стварање и подстиче развој док уважава достојанство људи и заједничко добро.

Бенедикт је раније често говорио о потреби старања о планети, а своје последње писмо бискупима је већином посветио том питању.

Ватикан је за његовог понтификата на кров дворане Павла Четвртог поствио соларне ћелије и почео пројекат пошумљавања с циљем да смањења емисије угљендиоксида.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. новембар 2026.
17° C