Случај Асанж, затвор после седам година верности

Џулијан Асанж, иначе држављанин Аустралије, примиће конзуларну помоћ, али без неког "посебног третмана", рекао је премијер те земље Скот Морисон.

Гардијан пише да је шефица дипломатије Аустралије Мариса Пејн потврдила да се слаже са тим да се не може омогућити екстрадиција земљи у којој се оптужени може суочити са смртном казном.

"Aустралија је у потпуности против смртне казне и то је њена недвосмислена позиција. Екстрадиција је ствар између САД и Велике Британије", напомиње министарка спољних послова.

После 2.487 дана у Амбасади Еквадора у Лондону, 47-годишњи Асанж је ухапшен након што му је та латиноамеричка земља одузела азил. 

Након вишечасовног испитивања у седишту британске полиције, Асанж је окривљен због тога што је одбио да се преда и због тога му прети 12 месеци иза решетака у Уједињеном Краљевству.

Дебата о Асанжу 

Хапшење je покренуло дебату о Асанжовој будућности и могућој екстрадицији. Док британска влада истиче да "нико није изнад закона", Лабуристичка партија и цивилне организације осуђују захтев САД за екстрадицију.

Taко је лидер лабуриста Џереми Корбин позвао власти да не изруче Асанжа Америци због откривања доказа о злочинима у Ираку и Авганистану. 

У међувремену се огласио и амерички председник Доналд Трамп, који је рекао да "не зна ништа о Викиликсу" јер га се, каже, та ствар не тиче.

Трамп је, подсећа Гардијан, током финала кампање за изборе 2016. укупно 164 пута споменуо Викиликс.

Његова противница на тим изборима Хилари Клинтон сматра да Асанж треба да одговара "за оно што је урадио".

Интерполова потерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. године, а 7. децембра Британци су га ухапсили на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

Од 2012. налазио се у Амбасади Еквадора у Лондону.