Климатске промене на леру

Уочи Самита у Копенхагену све више се страхује да би сценарио из Кјота могао да се понови. Уколико се то догоди, током 2010. године биће одржана два поправна испита на којима ће лидери добити још једну, можда последњу прилику, да промене политику према климатским променама.

Представници 192 земље света окупеће се у Копенхагену у покушају да постигну консензус о климатским променама. Циљ састанка је да се направи јасна стратегија која ће прописати како државе треба да се боре против највеће претње-климатских промена.

Време је да се постане креативан, пише Њузвик. Предсетавници влада 2006. године потписали су споразум према којем би до 2020. године емисија штетних гасова требало да се смањи за 20 одсто, а до 2050. године за чак 80 одсто. Тиме би се ефекат стаклене баште знатно умањио, а живот на земљи учинио лагоднијим.

Покушавајући да се смање трошкови за редукцију емисије гасова, представници америчког Сената недавно су отпутовали у Бразил и Индонезију. Те две државе заједно имају више од половине тропских шума на свету.

Спасавање тропских шума, које другачије називају плућа света, тренутно је најјефтинији, а уједно и најбржи начин да се реше проблеми климатских промена.

Порез, једино решење?

Идеју коју су у Бразилу изложили амерички сенатори оберучке је прихваћена. Наиме, сенатори су предложили да највећи емитери штетних гасова плаћају неку врсту пореза бразилској и индонежанској влади, а да оне тај новац користе за обнављање својих шума.

Међутим, један детаљ је изостваљен: Како измерити емисију угљен-диоксида и како наплатити уништавање шума. Одговор на ово питање требало би да се пронађе током предстојећег самита у Копенхагену.

Гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер и његове колеге из Амазоније, Папуе и других шест држава у Индонезији и Бразилу које имају милионе хектара тропских шума, разговарали су о могућим последицама неуспеха договора о климатским променама у Копенхагену.

Ако проблем климатских промена не посматрамо наднационално, договор који би учесници самита у Копенхагену постигли, односио би се на државе, регионе и провинције које би у наредном периоду требало да реорганизују економију и покрену "привреду будућности".

Према споразуму из Кјота који је потписан 1997. године, од богатих земаља очекује се да смање емисију штетних гасова. "Ми смо дефинитивно урадили све што је на нама и смањили смо штетне гасове више него што је договорено", рекао је Антони Брунело, генерални секретар за климатске промене Калифорније.

Пример Калифорније добро показује на који начин би светска привреда могла да се мења у наредних неколико година, нарочито у погледу обновљивих извора енергије. Поставља се питање да ли ће састанак у Копенхагену бити од толико велике важности. Према писању Њузвика, састанак у Копенхагену је питање живота или смрти. Можда једнан од најважнијих скупова од другог светског рата.

С обзиром на то да Сједињене Америчке Државе нису потписале споразум из Кјота, постоји оправдана стрепња држава да би сценарио могао да се понови у Копенхагену.

Њузвик наводи да ни обећања администрације председника Барака Обаме, да ће САД активно учествовати на самиту, нису кредибилна.

"Остатак света може да постави питање због чега би примењивао споразум када највећи емитер гасова није потписник протокола из Кјота", изјавила је Ени Петсонк, ветеранка у борби за климатске промене.

Петсонк је додала да су развијене земље затражиле да се оснује фонд вредан сто милијарди долара којим би се финансирала изградња постројења чији би главни ресурси били ветар и сунце.

Кина и Индија, једни од највећих емитера гасова који формирају ефекат стаклене баште, одбиле су да потпишу било какав међународни документ који се односи на редукцију гасова под изговором да ће то учининити након Сједињених Држава.

Сенат (не)зна за споразум

Са друге стране, амерички Сенат никада није расправљао о томе која држава највише доприноси стварању ефекта стаклене баште. Председник Клинтон био је на челу администрације када је у Кјоту усвојен споразум, међутим, први човек Беле куће никада није послао захтев Сенату да размотри или ратификује такав споразум.

Аналитичари наводе да питање климатских промена никада није било најважније питање ни једне администрације у Сједињеним Државама.

Њузвик наводи, да због тога постоји добар разлог да администрација председника Обаме притисне дугме "рестарт" и промени политику глобалне заштите животне средине.

За наредну годину планирана су два међународна скупа о климатским промена, што ће бити још једна прилика уколоко самит у Копенхагену пропадне.

Развијене земље попу Кине и Индије, убедљиво су највећа претња по животну средину у наредних неколико година. На властима тих држава је да смање најмање четири одсто емисије штетних гасова више од онога што су планирали до 2020. године.

Немачки истраживачи су израчунали да би у најбољем случају ове две земље могле да задрже температуру глобалног загревања на садашњем нивоу.

Кина је позната по томе што је широм земље поставила "ветрењаче", међутим, производња струје на тај начин не прелази 0.4 одсто укупне производње електричне енергије. Циљ који Кина покушава да оствари до 2020. године је да помоћу обновљивих извора енергије произведе 15 одсто укупне електричне енергије.

Међутим, 85 одсто струје и даље ће се производити од фосилног горива, што може да представља велику претњу уколико узмемо у обзир то да ће се кинеска економија знатно увећати.

Немачки истраживачи, такође, су израчунали да ће равојем економија 2050. године, идустријска загађења бити за две трећине већа него 2000. године.

Према писању Њузвика, Кина и Индија "путем међународне сарадње вољне су да ураде много више за очување животне средине, него што се са тим одлукама слажу". Политика тих земаља лежи на принципу одговорности. Пошто су богате земље тренутно одговорне за 75 одсто штетних гасова у атмосфери, оне морају саме да реше тај проблем. Обе земље већ осећају ефекте климатских промена. Због јаких, обилних монсунских киша, пољопривреда тих земаља озбиљно је доведена у питање.

Како ствари сада стоје, државе које ће се окупити на самиту у Копенхагену изнеће шта су спремне да ураде како би се смањио ефекат стаклене баште. Уколико велика већина земаља усвоји споразум на предстојећем самиту, председник Обама, моћи ће да се врати у САД и пред Сенат изађе са конкретним захтевима, пише Њузвик.

Уколико се преговори о климатским променама одложе за 2010. годину, то ће бити још једна прилика да светски лидери размисле о политици климатских промена.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. новембар 2026.
17° C