понедељак, 16.11.2009, 07:30 -> 19:12
Сваки шести становник гладан
На самиту о храни у Риму постигнут начелан консензус о борби против глади, али нема обавезујућих закључака и прецизних рокова. Без сагласности о обезбеђивању 44 милијарде долара помоћи сиромашним државама и 2025. као року за искорењивање глади.
Светски лидери и владини званичници су се на самиту Уједињених нација о храни у Риму договорили данас да повећају помоћ за развој пољопривреде у сиромашним земљама, али нису одредили никакав циљ нити рок за деловање.
На тродневном самиту Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО), који је данас почео у Риму обећано је да ће се наставити борба против глади у свету и значајно повећати помоћ пољопривреди неразвијених земаља.
У првим сатима самита усвојена је декларација, као знак консензуса шефова држава или влада око 60 земаља присутних на скупу.
Земље учеснице обавезале су се да значајно повећају давања за пољопривреду у неразвијеним земљама како би се поправио положај око милијарду гладних у свету.
Ипак, није постигнута сагласност о обавезивању на 44 милијарде долара годишње за пољопривреду, што је процена ФАО.
Такође, у декларацију није ушла ни 2025. година као рок за искорењивање глади у свету, што је била идеја ФАО.
Из Г8 на самиту присутна само Италија
Генерални секретар УН Бан Кимун изјавио је на отварању самита да је "храна основно право".
"Данашња криза са храном мора да нас упозори, због сутрашњице. Од данас до 2050. године наша планета могла би да има 9,1 милијарду становника", упозорио је Бан на отварању самита коме присуствују лидери 60 земаља, али међу њима нису оне које чине групу осам најразвијенијих земаља света (Г8).
"Трагично је то што светски лидери не долазе у време економске кризе јер је скупа храна врућа тема", каже Данијел Берман из организације "Лекари без граница".
Да би се исхранило више од девет милијарди људи потребно је да се производња хране повећа за 70 одсто, додао је генерални секретар УН.
"Потребне су нам значајне промене да бисмо могли да се исхранимо, а посебно да бисмо заштитили најсиромашније и најугроженије", истакао је Бан.
И данас се умире од глади
"Данас ће више од седамнаест хиљада деце умрети због глади, шест милиона деце ове године. Свет има довољно хране. Међутим, данас је више од милијарду људи гладно. То је неприхватљиво. Ја сам се само један дан одрекао хране у знак подршке борби против глади и није ми било лако. А за толико људи је глад свакодневица", каже генерални секретар УН Бан Кимун.
Генерални директор ФАО Жак Дијуф отворио је самит кратким говором у коме је оценио да је римски сусрет од "капиталне важности" јер му присуствују бројни шефови држава или влада.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо оценио је, у уводнику који данас објављује лист "Ил Соле 24 Оре", да је потребно више учинити да би нестала "срамота" као што је глад у свету.
"Губимо битку против глади у свету. Више од милијарду људи на планети нема довољно хране за дневне потребе. А у неразвијеним земљама ситуација је из дана у дан све гора. То је срамота на моралном плану. Како је могућа да у 21. веку, након путовања на Месец, нисмо способни да исхранимо становништво", написао је Барозо.
Барозо је подсетио да су светски лидери на самиту Г8 у Л'Аквили у јулу обећали издвајање 20 милијарди долара за борбу против глади у наредне три године, као и да је ЕУ прошле године деблокирала милијарду и по долара за храну и да планира додатне четири милијарде током три наредне године.
Африканцима добро дође и најмања помоћ, попут обнављања старог система за наводњавање.
"Кад би нас барем више помагали. Ево, чим смо избегли трошкове за струју за пумпе за наводњавање и искористили слободан пад воде, могли смо да уштедимо и да посејемо квалитетније житарице", каже Нели Одаго, пољопривредник из Кеније.
Гадафи о "новом феудализму"
Обрадиву земљу у афричким државама са највише гладних купују богате државе, попут Саудијске Арабије, али да би тамо производиле храну за своје потребе.
Либијски лидер Моамер ел Гадафи је затражио да земље увознице хране престану са куповином афричке обрадиве земље, оценивши ту праксу као "нови феудализам" који би се могао проширити и на Латинску Америку.
"Они краду од афричког народа, одузимају им њихова права, а исто ће се догађати и у Латинској Америци", каже либијски председник.
"Треба да се боримо против тог новог феудализма, треба да ставимо тачку на отимачину земљишта у Африци", додао је либијски лидер.
Међународни истраживачки институт за прехрамбену политику, са седиштем у Вашингтону, саопштио је раније ове године да су од 2006. сиромашне земље продале 15 до 20 милиона хектара земљишта или преговарају о продаји са иностраним купцима.
Поборници таквих споразума указују да они обезбеђују ново семе, технологију и новац за пољопривредну производњу у привредама у којима деценијама није довољно инвестирано.
Осим папе Бенедикта Шеснаестог, на самиту учествују лидери земаља Африке, Азије, Америке, али међу њима је само Италија из Г8, коју представља премијер Силвио Берлускони.
Љути што ни после овог самита, по свему судећи, неће остати ништа до празна обећања, у Риму протестују италијански пољопривредници и активисти организација за борбу против глади.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар