У колекцији Слободана Јаковљевића више од пет хиљада модела аутомобила

У зависности од афинитета за врсту колекционарства неко се определи да чува новчиће, стрипове, значке, ордење, грамофонске плоче. У једном дому у Ужицу је мали музеј модела аутомобила у разним размерама.

Дуже од 4 деценије Слободан Јаковљевић прикупља моделе аутомобила. Прве је добио на поклон од мајке и тако је открио љубав према том хобију. Данас његова колекција броји више од пет хиљада различитих модела.

"Волим рецимо да купујем лимитиране аутомобиле, којих излази по неколико стотина комада, рецимо попут овог Поршеа из колекције - "Роад бирд 930", наводи Слободан Јаковљевић, из Ужица.

Иако је велика колекција, каже да не купује да би је само повећавао, већ сваки модел аута има неку причу из света филма, или живота.

„То ти је 91. године на Сајму аутомобила у Београду био изложен Застава 750. Био сам на том сајму, фотографисао ту фићу. И онда сам ево након, колико деценија већ, успео да преправим. То је Звездан Јовановић био, његов фића Марлборо шари. Ту је исто, рецимо, да кажемо копија односно реплика тркачког фиће Владана Дубљанина, нашег земљака из Ужица", показује Слободан Јаковљевић.

За фиће је посебно везан, јер је то био његов први аутомобил. Уз хоби је заволео аутомобилизам, па је имао успеха и у том спорту.

"То су претежно били војни релијеви по Србији и ауто слалом, где сам четири године био шампион Србије“, каже Слободан Јаковљевић. Додаје: „Циљ ми је био да освојим „Златну кацигу“, као што и јесам. Док син рецимо има БМW Е46, где улаже огромне количине новца, да би се појавио на хуманитарном скупу или на ауто скупу".

Теодор је од оца наследио љубав према аутомобилизму, то доказују пехари. Цео дом Јаковљевића је прилагођен томе, од модела аутомобила до тренажног симулатора.

"Једноставно тај лим је некоме само превозно средство од тачке А до тачке Б, а мени је то љубав у срцу од малена. Идем на трке са њим и то сам пренео на компјутер, на живот и једноставно не могу без тога. То је ушло у крв и то је то", истиче Теодор Јаковљевић, из Ужица

„Некако ми је највећа моја садашња вредност моја унука Дуња, која је дошла пре месец дана на свет. Тако да ово сад све некако пада у воду. Не кажем да нећу наставити да сакупљам аутиће, наравно да хоћу", наглашава Слободан Јаковљевић.

У томе ће му помагати и син, а оба су и послом везани за точкове, јер возе у брзој пошти. У предаху од посла Теодор нађе времена за вожњу квада, који је поклон од девојке. А нестрпљивост до сусрета са унуком, Слободан скраћује уживајући у богатој колекцији аутића.