„Сто лица за сто година“: У Крагујевцу oбележен век од рођења српског вајара и академика Николе Јанковића

У Галерији Николе Коке Јанковића у Крагујевцу, отвореној 2019. године као трајни спомен на његово стваралаштво, свечано је обележено сто година од рођења једног од истакнутих српских вајара и академика. Богатим културно-уметничким програмом, који је обухватио филм, перформанс и изложбу скулптура, одата је почаст уметнику чије стваралаштво и педагошки рад остављају дубок траг у српској уметности.

Никола Кока Јанковић рођен је у Крагујевцу 1926. године. Био је професор Факултета ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности и један од истакнутих представника српске скулптуре. Обележавање стогодишњице његовог рођења било је прилика да се Крагујевац још једном подсети на богато стваралаштво великог вајара и педагога, чије је уметничко наслеђе трајно уткано у културни идентитет града.

„Од отварања Галерије Николе Коке Јанковића, Народни музеј Шумадије приредио је богате програме. Прва изложба коју смо приредили била је из збирке Народног музеја Србије. У питању су била дела Сретена Стојановића, који је био професор и инспирација још од средњошколских дана Николи Коки Јанковићу“, наводи Катарина Бабић, директорка Народног музеја Шумадије.

У Галерији која носи његово име, програм је окупио представнике града, уметнике, поштоваоце његовог дела, некадашње студенте.

Здравко Јоксимовић, вајар и студент Николе Коке Јанковића каже да је Кока апсолутно знао да се сваком студенту прилагоди. „Тако да и то је рецимо једна од ствари коју можете да научите од једног таквог врсног професора као што је био Никола Кока Јанковић“, истиче он.

Катарина Маричић, студенткиња вајарства из Београда додаје: „Вечерас сам правила, то јест вајала, главу, и то је представљало на неки начин тај Кокин наставак кроз генерације. Његови ученици су моји професори, тако да је то можда неки моменат генерација који пролази и даље траје“.

Програм је обухватио перформанс „Разговор са музама", у режији Иване Вујић, као и изложбу „Полифонија: Кокини студенти", на којој је представљено стваралаштво петнаест његових некадашњих студената и пројекција анимираног филма „100 лица за 100 година". Филм је настао као омаж уметниковом животу и делу, а посебан извор инспирације био је његов уметнички депо.

„Ми смо месецима највише провели времена гледајући и тражити ту додатну инспирацију, да би онда тек од тога нашли елементе које ћемо искористити даље за анимацију“, истиче Војин Васовић, редитељ филма „100 лица за 100 година".

Стогодишњица његовог рођења није само подсећање на живот и дело великог уметника, већ и прилика да се сагледа колико његово стваралаштво и данас инспирише нове генерације и потврђује значај уметности као трајне вредности културног наслеђа.