„Срце града“ чува причу о Алмашком крају

Обнова културно историјског наслеђа Алмашког краја, једног од најстаријих делова Новог Сада, која је почела 2023. године, представља један од најкомплекснијих таквих пројеката у свету. Изложба "Срце града" у Културном центу "Свилара", представља све важне особености овог краја, резултате досадашњих радова и археолошка открића.

Прича Алмашког краја почиње 1718. године, када је двадесетак српских породица због сукоба са тадашњим властима, напустио мало бачко село Алмаш, које се налазило између Темерина и Надаља. Населили су се у део Петроваридинског шанца, тада зван Сува греда, који се налазио тик поред велике мочваре, по којој је шири део овог града касније добио назив Подбара. Све ово овде некада је била мочвара, коју су тадашњи Алмашани звали Бара 4 крајцаре, управо по износу који су тадашњи лађари односно власници чамаца морали да плате, пре него што су код тадашње царинарнице, ушли у Нови Сад. Она је исушена по налогу тадашњих аустријских власти, 1875. године, а управо ове табле попут "Лађарска улица" и улица "Земљане ћуприје" чувају ову причу стару три века. У Алмашком крају налазе се најзначајније институције важне за очување српског идентитета, а некада је био и стална адреса српских великана.

„Овде су живели и Јован Јовановић Змај и његова породица, која је делом и сахрањена у порти Алмашке цркве. Oвде је живео Захарије Орфелин, Светозар Милетић, Даничар, Јелена и Петар Добриновић, многе личности важне за нашу културу. Ту je Алмашка црква, која је сама по себи објекат од посебног значаја и наравно, овде се налази Матица српска“, објашњава Виолета Ђерковић, координаторка КЦ "Свилара".

Изложба „Срце града“ представља хронологију обнове. Уз помоћ нових технологија и креативних мапа, представљене су знаменитости, које подједнако могу истражити и стари и деца, а у њиховом средишту је и један посебан бицикл.

„Да деца могу да возе бицикл, да имају једну веома занимљиву мапу са значајним личностима и темама из Алмашког краја, а за оне који су заинтересовани за фактицитет, има пуно детаља о самом пројекту“, истиче Виолета.

Током радова, археолози су пронашли артефакте који сведоче да је на овом простору постојао живот и у раном средњем веку. Међу више од 40 скелета из 18 века, који су формирали некрополу у близини Алмашке цркве, налази се и једна посебна жена.

Љубиша Васиљевић, руководилац археолошких истраживања каже да их је посебно изненадило откриће женског скелета, који је носио упечатљив украс на глави, неку врсту дијадеме. „То очито говори да је дотична дама за време свог живота у неком 18. веку, била изузетно значајан члан своје заједнице“, наглашава Љубиша.

Становници овог краја, поносни су јер живе, како кажу, у музеју на отвореном. Многе куће, које су засијале обновљеним фасадама, често откривају и сјајнију причу.

„Путујемо по иностранству да видимо нешто лепо, старо и традиционално, а сада имамо прилику да то видимо и овде. Срећна сам што сам на неки начин део ове приче“, каже Наташа Бакић из Алмашког краја.

До краја пројекта, који обухватају и замену комплетне инфраструктуре и коловозне конструкције, као и партерних површина, биће обновљено преко 600 кућа и двадесетак улица.