Како Сеад и Татјана живе "куварски сан" у једном ушушканом кутку Војводине

Уместо великих европских престоница у којима је радио и стварао, кувар Сеад Фетахи, родом из Приштине, изабрао је мир и тишину банатског села Сајан. Водила га је јасна визија, кућа далеко од урбаног метежа, бављење сточарством и производња домаће, здраве хране. Данас, у овом ушушканом кутку Војводине, крај Кикинде, са супругом из Украјине, корак по корак, живи свој сан.

Његова куварска умећа показивао је у ресторанима широм Европе, а онда је заједно са супругом Татјаном из Украјине изабрао село Сајан да се бави пољопривредом. 51-годишњи Сеад Фетахи, рођен је у Приштини, одакле се још као млади кувар отиснуо у свет трбухом за крухом. Од Италије до Шведске пекао је занат и после 28 година рада, скрасио се у банатској равници. Давни сан овај брачни пар остварио је пре пет година у дворишту пуном зеленила где узгајају овце, козе, гуске, голошијане, али и зечеве.

„Од оваца имамо „аваси", негде око тридесетак. Иначе, то је млечна раса. Од коза имамо ,,алпину", негде око педесетак, а 40-ак су на мужи“, наводи Сеад Фетахи, пољопривредник.

Татјана Бунецка, Сеадова супруга додаје: „Са супругом сам се упознала у Италији. Навикавања овде никаквог није било зато што смо нашли баш наше место које нам прија од момента кад смо га први пут видели."

Пољопривредом се никада нису бавили. Али, како кажу, једно с другим је повезано. Зато су употребили своје куварске вештине и остварили зацртане циљеве - узгој и увећање броја грла и производњу млечних и меснатих производа.

„Наши сиреви су делом по италијанској рецептури, а нешто и по нашој. Почели смо и са прављењем маслаца, ги маслаца", каже Сеад Фетахи.

Татјана Бунецка наставља: „Рибњак смо већ завршили, имамо рибу. Прављење лабораторије је у току, радимо на томе, још неке ствари су остале да довршимо. Проблем је само што 4 руке имамо у овом газдинству.“

У свету који непрестано жури, Сеад и Татјана пронашли су формулу за сопствени мир. Велика светла европских престоница заменили су банатском тишином, доказујући да се снови не мере величином града у ком живиш, већ миром који у њему пронађеш.