Лесковачка Роштиљијада између профита и традиције: Да ли је време да промени концепт и место одржавања?

Сваке године после роштиљијаде радници лесковачког Kомуналца имају пуне руке посла. Грађани после седмодневне обуставе собраћаја на Булевару ослобођења, једва чекају да он нормално профункционише, а са друге стране коловоз мора да се добро очисти. Уз то људима у центру града сметају и непријатни мириси по великој врућини.

“Утрошили смо око 400 литара детерџента и средства за одмашћивање, а данас након прања пуштања у саобрћај Булевара ослобођења крећемо са бочним улицама и прилазима ка булевару”, рекао је Владимир Синадиновић, директор ЈКП.

Лесковчани воле Роштиљијаду, али им некима смета место њеног одржавања.

“Проблем са отварањем прозора, са галамом а осим тога мислим да једна таква манифестација треба да буде на другом простору извучена из центра.

“Свака част свима који промовишу роштиљ то је наш бренд, али ово се свакако не исплати овако”.

Организација једне овакве манифестације која окупља огроман број људи није лака. У Туристичкој организацији свени су примедби које добијају сваке године али још не размишљају о измештању.

“Поготово је рискатно што се ради о припреми и служењу хране, то изискује посебне техничке и санитарне услове које имамо у центру града и мого их је лакше постиће него у рулалнијим деловима града”, каже Дијана Ранђеловић директор ТО Лесковац.

Ове године за певаче град је издвојио 85 хиљада евра, а осим на бини неки су певали до касно у ноћ и по штандовима.

“Ефекат је био који смо желели да постигнемо, а то је пун трг сваке вечери. Извођаче бирамо по тренутној актуалености”, додаје Дијана Ранђеловић директорка ТО Лесковац.

Естрадне звезде свакако доносе и велики број гостију. Али су зато и цене пљескавице на пример на штандовима за време роштиљијаде биле и три пута скупље него у кафанама. Роштиљијада је пре 36 година осмишљена да промовише лесковачки роштиљ и угоститељство али од тога како каже новинар Александар Давинић један од идејних твораца манифестације није остало скоро ништа.

“Она данас личи на печењару на купусару мало има лесковачког роштиља немате да купите ћевапчиће. Да се обогати као што је некада било, такмичење мајстора роштиља, мајсторско писмо, шампион Роштиљијаде, додела златног, сребрног и бронзаног роштиља”, истиче новинар Александар Давинић.

У сваком случају не може се оспорити чињеница да је роштиљада постала једна од најпосећенијих туристичких манифестација у Србији и региону. Такође чињеница је да за време њеног трајања добро зараде и угоститељи и хотелијери. На организаторима да процене да ли је приороитет профит или очување традиције и идентитета.