Сирак уместо кукуруза: ратарење се прилагођава суши

На парцелама где кукуруз у сувом ратарењу ове године, на територији Кикинде, даје скромних 400 килограма до једне тоне по хектару, поља под сирком изгледају као из потпуно друге климатске зоне. Пољопривредници, ипак на причу о масовном преласку на сирак, још увек гледају са дозом опреза.

'Од 1. јануара до данас пала су једва 203 литра кише, што је мало падавина за ову годину. Сваке године се смањују падавине и повећавају температуре у јуну, јулу и августу, када биљке треба да сазревају. Кукуруз нам је изгорео још крајем јула. Некада се то дешавало у октобру, а сад крајем јула“, напомиње Марко Ђурђулов.

''Сирак код нас једноставно није берзанска роба. Бојим се да у ту причу онда улазимо са ценом, са чињеницом да постоје један или два откупљивача. Нико се у свету није обогатио или усрећио гајећи сирак“, истиче Милован Трајковски.

Мађарска већ гаји сирак на преко 100.000 хектара, јер су се њихови пољопривредници, суочени са лошијим квалитетом земљишта и ранијим налетима суше, већ преоријентисали на ову културу.

''Они су се раније суочили са овим проблемом јер имају у просеку лошија земљишта. Наши пољопривредници морају ићи у смеру култура које подносе сушу“, истиче Илија Беара.

Сирак представља будућност ратарења у сушним подручјима, као што је северни Банат. Он поседује све генетске предности потребне да замени кукуруз у ери глобалног загревања.

Зоран Симић из Пољопривредне стручне службе Кикинде каже да је пре десетак година кукуруз заузимао значајне површинеа. „Данас је то пало на једва 20 одсто некадашњег просека, а већ наредне године очекујемо да падне на свега 5 до 6 процената“, истиче Симић.

Калкулације показују да је принос сирка од 4,5 тона економски потпуно адекватан приносу кукуруза од 6,5 тона, а ризик од подбачаја је несразмерно мањи.