Дан сећања: 31 година од страдања и прогона српских цивила из Крајине

Иза насмејаног лица Слободана Беговића који на пијаци у Мајуру љубазно дочекује сваку муштерију, крије се туга из избегличке колоне, у којој се на путу ка непознатом нашао са супругом Живаном и кћерком од само 28 дана. Слободан се као учесник рата опоравио после рањавања, али ране на души због прогона, каже, никада не зацеле.

"Јако тешко, јаук, остављаш све своје, дедовину, очевину, значи све! Младост, све! Супруга је била пут Босанска Костајница - Приједор, код Бања Луке смо се нашли. Јако, јако је тешко, поготово са дететом од 28 дана. Наша кћерка је била усирено млеко", сећа се Слободан Беговић из Мајура код Шапца.

"Три дана је трајала колона док нисмо дошли у Србију , јако мукотрпно, плач, тражење породице, тражење пријатеља. Расули смо се на све стране и никада се саставити нећемо", још су слике живе људи из колоне.

У Србији су их дочекале породице Јосиповић и Ракић из Дуваништа и обезбедиле им празну кућу. Годинама касније изградили су своју. Оронулог здравља, каже и данас пуно ради. Задовољан породицом, али жали што није добио статус борца.

*Тако да смо остали овде и ту ћу и умрети, Србија је наша мајка. Захваљујем се народу који је био у помоћи, неко дао ћебе, неко, јер буквално ништа нисмо имали, каже Слободан Беговић.

Осим Беговића, Шабац је збринуо око 17 000 избеглица. Славко Радовановић присећа се да му је тај август 1995. године био најтежи период у каријери. Основан је Штаб за прихват избегих и није се, каже, спавало данима да би Шабац широм отворених руку прихватио све у невољи.

"У спортској хали Зорка Шабац, тамо су људи примани, смештани, тамо су спавали, ту су боравили. Ми смо успостављали контакте са њиховом фамилијом и родбином јер они нису знали шта се са осталима догађа. Долазили су по те жене и децу, водили их својим кућама да се истуширају, да код њих бораве мало, да их нахране и углавном је цео град то тако прихватио”, објашњава Славко Радовановић, Црвени крст Шабац.

Многи из избегличке колоне остали су у Шапцу и саградили су нови дом. У оквиру регионалних пројекта са Комесаријатом, купљене су им 54 сеоске куће, за 135 обезбеђен је грађевински материјал, економски је оснажено стотинак породица и изграђено 70 станова.