Сувача оживела кроз дечји камп „Зрно по зрно“

Кикиндска сувача, једини сачувани млин на коњски погон у Србији, преко лета скида вео тишине и постаје жива позорница историје. Дечји летњи камп, под називом "Зрно по зрно", одржава се у организацији Народног музеја, а овај јединствени простор отвара капије за малишане, који желе да осете дух старих времена и постану прави чувари традиције.

Под хладом старог ораха и унутар дебелих зидова од набоја кикиндске Суваче, деца узраста од 7 до 12 година крећу на узбудљиво путовање кроз време у споменику културе од изузетног значаја, саграђеном давне 1899. године. У кампу се не учи из сувопарних уџбеника, већ рукама, срцем и свим чулима.

“Највише ми се свидело када смо певали уз гајде. Јуче смо играли јако стару игру арјачкиње барјачкиње."

“Свиђа ми се кад певамо и кад су коњи вртели коло да би направили брашно”, кажу ученици кампа.

Кроз пажљиво осмишљене радионице, малишани уче о вредностима које су обликовале животе њихових предака.

“Допадају им се стари рецепти, како се некада правио хлеб од комлова. То је квасац из природе, месимо хлеб од тога”, каже Биљана Мандић, водитељка Дечијег кампа "Зрно по зрно".

Једна од најлепших страна кампа је заједништво. Док тесто нараста у млинаревој соби, деца се друже, играју заборављене народне игре и стварају пријатељства.

Милош Пушара, вршилац дужности директора народног музеја Кикинда напомиње да је Сувача један од ретких млинова на коњски погон у овом делу Европе, који је сачуван. Напомиње да је камп у Сувачи доказ да се културно наслеђе не налази само у музејским витринама, већ да може и да се искуси и доживи”.

Простором од‌јекују и старе банатске песме и звуци гајди.

"Мени је изузетно важно да пренесем моја искуства деци, надајући се да ће неко од њих то лепо прихватити и бити заинтересован да настави ту традицију”, истиче гајдаш Милорад Добросављев.

Сувача тако, сваког лета, кроз дечији смех и грају, поново проналази своју најважнију сврху.