Птице и даље угрожене због криволова, тровања и незаконитог хватања

Од 2017. године до 2023. Друштво за заштиту птица забележило је 1.600 случајева незаконитог лова, хватања, тровања, поседовања и продаје дивљих птица. Стручњаци наводе да су, упркос овим подацима, бројке оптимистичније у односу на период пре 2017. године, али да су и даље забрињавајуће. Кажу да је рад полиције знатно ефикаснији, али су казне, како наводе, и даље благе за починиоце.

Највећи проблем су хватање птица за потребе држања у кавезима и незаконит лов пушком, док су су се случајеви тровања проредили, али и даље представљају озбиљан проблем. Оно што посебно забрињава, кажу стручњаци, јесте незабележен број слачајева који је десетроструко већи.

"Најгори случај који је забележен је у Накову код Кикинде, где је чак и више од хиљаду јединки птица отровано пре две године, међутим проблем код тог случаја је што никад није дошао до краја и ми још увек не знамо која је суптанца коришћена да би тако велики број птица усмртила“, истиче Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

У једном случају тровања у близини Ниша, полиција је успела да у року од 24 сата пронађе починиоца који је признао кривично дело, што према Ружићевим речима, сведочи о томе, да је рад полиције и сарадња са другим надлежним службама, напредовао, али су судски епилози обесхрабрујући.

"Невероватно је да неко ко почини огроман злочин према природи прође са неком врло благом казном, са 15 или 20 хиљада динара. Потпуно непримерено, зато што су некада јединке које су угрожене, које су убијене, ухваћене, продате, повређене на неки начин, у ствари по неком одштетном ценовнику који постоји вишеструко скупље“, напомињу из Друштва за заштиту и проучавање птица.

Највише тровања птица и даље се, кажу, бележи у Војводини, најчешће у периоду сетве. У највећем броју случајева тровачи користе карбофуран, опасан пестицид, који је у Европској унији забрањен за коришћење 2008. године. Животиње које конзимрају и мању количину овог отрова, угину у року од неколико минута у агонији, а положај угинуле птице, често је први јасан знак да се ради о тровању, кажу токскиколози.

"Зато што угинуле птице заузимају нефизиолошки, нетипичан положај тела у виду јако раширених крила или прекопљених крила,увијеног врата, и оно што је за грабљивице, посебно карактеристично јесте згрченост канџи", појашњава Биљана Ђурђевић из Института за ветеринарство.

Неки од случајева, додатно су угрозили строго заштићене врсте, па чак и оне из суседних земаља.

Биљана Ђурђевић каже да се бележе случајеви тровања орлова белорепана у Војводини. „У атару Апатина, у близини места Свилојево пронађено је на десетине отрованих орлова белорепана, дакле строго заштићене врсте, од којих се неке пронађене јединке биле прстеновне прстеном из Мађарске“, истиче Биљана.

Осам експерата из Србије, који су прошли обуку за сузбијање злочина над животињама у Шпанији, у претходних неколико година, значајно су допринели развоју сарадње са јединицом за сузбијање еколошког криминала, еколошким инспекцијама, али и управљачима заштићених подручја и ветеринарима.

"Наша бржа и лакша повезаност, боље разумевање самог проблема, препознавање, дијагостификовање на самом терену и усмеравање истраге направило је истраге ефикаснијим, бржим, и са друге стране допринела је томе да се на неки начин и потенцијални починиоци на овај или онај начин замисле, или чак предомисле и ове цифре отприлике говоре о томе“, напомиње Никола Стојнић из Покрајинског завода за заштиту природе.

Оно што недостаје, и на шта орнитолози и удружења за заштиту животиња чекају више од 20 година је правилник, односно документ, по којем ће институције поступати у случају тровања, а који већ имају земље у региону. На тај начин, тврде, знао би се и протокол и надлежности, а сами случајеви би били и брже процесуирани.

уторак, 21. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом