Код Зајечара пронађена Велика мужица и једно од последњих њених станишта у Србији

У околини Зајечара, током мапирања биодиверзитета, откривено је једино познато станиште биљке велика мужица у Србији. Овај значајан налаз потврђује изузетну природну вредност подручја и указује на потребу његовог очувања.

На потезу Малка Голаја, између села Николичево и Звездан код Зајечара, стручњаци су током теренских истраживања забележили присуство велике мужице. Реч је о биљци из породице јагорчевина која међу првима цвета након зиме, због чега има важну улогу у раном пролећном развоју екосистема. Откриће је резултат мапирања биодиверзитета које се спроводи као део процеса успостављања мреже Натура 2000, чији је циљ очување најугроженијих европских станишта и дивљих врста. Посебан значај овог налаза огледа се у чињеници да је реч о једином станишту велике мужице на територији Србије.

„На свим овим брдима иза нас које се налазе, има популација од попар хиљада јединки, тако да ми смо негде проценили да их има око 5.000. Врло је битно да нема друге вегетације које смета и једна од првих биљака која цвета у години“, каже др Милош Поповић, биолог.

У време Јосифа Панчића ова врста била је распрострањенија. Данас, Велика мужица сматра се изузетно ретком и значајном биљном врстом, а уврштена је и у будуће издање Црвене књиге флоре Србије. Управо зато њено очување има посебан значај, а стручњаци истичу да је неопходно додатно истражити и заштитити једино познато станиште ове врсте у Србији.

Губитак те врсте аутоматски би значио смањење самог диверзитета. Што генерално није добро. Из неких еколошких разлога. Све има своје последице када нестане нека врста. То је као ланчана реакција. Увак иде она прича о око пчела, шта би се десило, то је свима позната прича. Па велика катастрофа“, истиче Бранко Јотић, биолог.

Осим велике мужице, подручје овог дела источне Србије одликују се изузетним био диверзитетом. Овде расту и друге заштићене биљне врсте, међу којима је и строго заштићени Косовски божур. Забележено је и присуство, шумског и кратконогог гуштера, великог мрмољка, као и више од десет врста лептира. Управо зато су истраживачи Милош и Бранко наставили рад на овом подручју, настојећи да евидентирају што већи број биљних и животињских врста и допринесу њиховој заштити.

среда, 10. јун 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом