Сточари из Баната траже да се прекине са праксом преоравања пашњака

Сточари који користе пашњаке очекују да држава боље уреди ову област, да како кажу, заустави незакониту пренамену тих површина преоравањем и да пашњаке који су узети у закуп, а не користе се за испашу стоке, одузме од закупаца и додели искључиво сточарима. Ово су неки од предлога са састанка о пашњацима, одржаног у Мужљи, код Зрењанина, који ће бити упућени Министарству пољопривреде.

Сточари који желе да повећавају стадо, сматрају да пашњацима треба да се управља на основу једног регистра и да површине за напасање и сенокосе треба да користе искључиво они који имају стоку, јер на терену тренутно није тако.

"Велики део пашњака закупили су људи који једноставно немају ХИД број, што значи да уопште се не баве сточарством. Имамо и добар део пашњака који су и преорани, који су купљени као пашњаци, али су касније на неки начин преорани. Исто се боримо против тога, покушавамо да доведемо то у ред", наводи Саша Радојевић, сточар из Ковина.

Када би се сточарима омогућило да одржавају пашњаке по правилима струке, да их користе на дужи временски период, онда би они имали и интерес да их чувају, наводњавају и засејавају. Сточари такође очекују да се пашњаци дају у закуп бесплатно уз обавезу плаћања накнаде за одводњавање, јер је корист од њих вишеструка за развој сточарства.

"Првенствено товне расе говеда, то је оно што је исплативо да буде напољу, систем крава-теле, овце нормално и козе. Кад ви осам месеци храните ваше животиње на другој храни, не треба да вам кажем који је то економска уштеда. И друга ствар те животиње су створене да се крећу, да пасу. Не да буду у објектима, у шталама", истиче Јосип Чешљар, из ПССС Сента.

Један од предлога са састанка сточара, удружења одгајивача товних раса, представника локалних самоуправа Баната и дела Бачке, инспекције и Управе за пољопривредно земљиште који је опдржан у Мужљи код Зрењанина је да се мењају одредбе закон везане за пашњаке, да се у пооштри контрола, јер ако од преоравања пашњака прође две године такав случај правно застарева.

Александра Мичета, из Управе за пољопривредно земљиште објашњава: "У сарадњи са Пољопривредном инспекцијом врше се контроле незаконитих активности. Уколико дође до незаконитости у коришћењу подноси се иницијатива за пасиван статус тог газдинства које је злоупотребило овај начин коришћења пашњака. раскида се уговор о закупу, тако да се предузимају све законом предвиђене мере за санкционисање тих непожељних понашања."

Казне за оне који не поштују правила о коришћењу пашњака су такође ниске за физичка лица до 20, а за правна до 200 динара. Србија има 185.000 ха пашњака, од тога 75.000 коирсте села, а од преосталих површина 51.000 ха је издата у закуп, а око 60.000 хектара се тек планира издавати.

четвртак, 28. мај 2026.
26° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом