Седамдестпетогодишња Милица Ланговић цео живот посветила је бризи о синовима са церебралном парализом

У пријепољском селу Доње Бабине, седамдесетопетогодишња Милица Ланговић живи три живота, свој и синова Мирослава и Његоша, обојице везаних за инвалидска колица.

Од јутра до сутра на ум јој, каже Милица, не падну њене бољке, само да угоди својим синовима, Његошу и Мирославу којима је у основној школи дијагностикована церебрална парализа.

“До двадесет и које године смо ишли самостално, после смо користили штапове и та помагала, али задњих десетак година користимо колица и не можемо без помоћи мајке”, каже Мирослав Ланговић, а његов брат Његош Ланговић додаје: „ Ми без ње не би ништа могли, не би ни да устанемо, ни да легнемо.”

“Срећна сам жена што сам са њима, што нисам сама и нек су ми здраво и оволико, па и ако се мучим ...ко за своју дјецу. Није ми ни жао, трудим се, спремим им све, сами не могу без моје помоћи ништа, ни на кревет, ни с кревета, ни да се обучу, ни да се обују, ни у купатило, ни да им наспем да једу, ни да им дам лијекове, све ја то ...стоји од мене, а они слушамо се, добри су ми”, каже Милица Ланговић.

Однедавно им је велика помоћ и Милици као трећи син, Лазар Глушчевић који је мајсторским послом дошао код њих.

“Први пут и други пут, и после смо се спријатељили и то је то”, каже Његош Ланговић.

“Ја кад сам први пут ушао код њих и кад сам видео једног у колицима, пар корака направим даље, видим другог у колицима,верујте ја сам заборавио да због чега сам дошао код њих”, каже Лазар Глушчевић из Пријепоља.

Потом је Његошу купио колица, а планира да им са пријатељима бетонира више стаза у дворишту како би се лакше кретали.

Електрична колица Његошу и Мирославу донирала је општина.

“Идеја општине Пријепоље је била прво асфалтирање овде једне деонице пута само да би они могли да изадју на тај пут, на жалост због пропале јавне набавке та процедура се одужила, надамо се у наредних месец, месец и по дана”, каже Драго Попадић, председник Општине Пријепоље.

А до зиме, сурове на преко 1000 метара надморске висине, учиниће све да Ланговићима нађу смештај у Пријепољу како би били ближи здравственим установама.

Биће јој ближе и од помоћи ћерка и унук, каже Милица, чија је мајчинска љубав постала њена професија, вера и идентитет