Шта их спаја, а шта раздваја, младе Срби и Албанце из Врања и Прешева

Дружењем и интерактивним радом развију идеје и покрећу иницијативе које би могле да унапреде њихове заједнице. Солидарност су описали једноставно као снагу заједништва.

"Ја бих солидарност повезао са причом о штапу један штап можемо лако поломити, док више штапова тешко. То нам говори да ако су људи сложни да можемо све да урадимо", каже Ђорђе Стевановић, ученик из Врања.

Мали број младих људи у Прешеву зна српски језик, па издвајају тај проблем у међусобној комуникацији. Географска близина кажу, треба да значи и већу повезаност за решавање заједничких проблема.

"Највећи проблем код нас у Прешеву је језик, српски као не матерњи због интеграције, али млади имају мотивацију и уче га", сматра Греса Весељи, ученица из Прешева, а Енеса Авдију, ученица из Прешева додаје: "Проблем је и незапосленост. Треба да дође нова енергија, да се отварају фирме, само тако бисмо могли да задржимо младе у Прешеву, без обзира да ли су Албанци или Срби."

"Прешево и Врање су близу, треба да постоје мостови сарадње који нас повезују, лакше би се осећали када дођемо овде, мислим да је добра ствар и зато говоримо о верској толеранцији, него националностима", каже Хедон Есати из Удружења грађана "Буди активан" у Прешеву.

Да солидарност није само идеја, већ пракса, показао је и период пандемије.

"Тек тада се сетимо колико је солидарност важна и колико је она у ствари начин да ми преживимо. Те разлике које постоје језичке, религијске, те разлике су небитне, ако су сличности оно што јаче спаја", наводи предавач Милица Анђелковић Јовановић.

Идеја је да млади у наредном периоду, осмисле акције солидарности и заједно их реализују, и да личним примером покажу да могу заједно.