Зашто роде и шпански врапци посебно воле Међурово код Ниша

Село Међурово крај Ниша на први поглед сасвим је обично, али чим се зађе по сеоским улицама призор постаје сасвим другачији. Украс села су гнезда са родама које се деценијама, сваког пролећа, враћају.

 „Младенац кад је, пред Младенац на дан-два, не треба ти да гледаш календар, оне су ту! Погледаш, о дошле! Фино!“, прича мештанин Хранислав Тасић.

„Свуда их видиш... Скоро сам сликала, изађо` ја овде она иде улицом нормално све, као комшије”, додаје Јасмина Крстић.

Раније су роде живеле другачије и гнездиле су се углавном у пластовима сена. Последњих година све их је више на бандерама и крововима кућа.

„Десетак година је ту, на крову тако да нам не смета, једино биће проблем што је цреп доста отпао и кад решимо да то реновирамо шта ћемо са гнездом, да ли ће оне после да се врате на нови кров”, пита се Славиша Јовановић из Међурова.

Са 25 до 30 гнезда Међурово је село са највећим бројем белих рода јужно од Саве и Дунава, а зашто су изабрале да се баш овде настане изгледа знају само оне.

„Зашто су овде – то је сваке године питање, јер има ту и погодних станишта за исхрану и све то њима одговара, али и околна села су иста таква па их тамо нема, само по један – два пара”, истиче Слободан Марковић, орнитолог.

Колико им се мештани радују толико и тугују кад виде да је нека настрадала. То се, кажу, често дешава у гнездима на елекроводовима

Марковић наводи да би у следећих неколико година требало да сва гнезда белих рода у Србији буду обезбеђена: „Требало би да добијемо и нова гнезда и нове платформе које ће омогућити да се и нова гнезда настане”.

Занимљиво је, додају орнитолози, и то што свако од гнезда белих рода има и своје подстанаре – шпанске врапце који су у Србији ретка врста, па би Међурово могло да послужи за пример како се уз мало труда и добре воље, и поред разлика, може заједнички живети.