Како је један Лесковчанин покренуо акцију садње необичног дрвећа?

Има двадесетједну годину, студира економију, али више од свега воли природу и ретке сорте дрвећа. Никола Станковић је прву садницу засадио још као дечак угледајући се на деду. Данас својим примером хоће да покаже како уз мало воље Лесковчани могу да оплемене парковске површине у својим насељима. До сада је засадио 51 стабло, а на друштвеним мрежама под називом "Озелени Лесковац" окупља суграђане око идеје очувања природе, традиције и идентитета.

“Засадио сам црвени бор једно карактеристично дрво, најстарији четинар који расте од 20 до 50 метара отпоран је и расте на сваком земљишту. То је све кренуло од мог чукундеде који је посадио липу и од те липе је све кренуло”, наводи Никола Станковић из Лесковца.

За све што ради Никола има пуну подршку својих комшија у насељу Дубочица. Они су се захваљујући њему подсетили какав укус имају старе и заборављене сорте, шљива, крушака, мушмула, а током лета како кажу неће бринути за хладовину.

“То је све лепо, ја кажем браво што то ради и што су се сетили, оплемени средину. Јер нама то треба - природа”, каже Зоран Адамовић из Лесковца.

Уз саднице Николу наравно највише оплемењује његова Николина или Меги како је зове њена мајка Сара. Сара је из Бразавила, главног града Републике Конго дошла у Ниш да студира Француски језик. Преко друштвених мрежа упознала је Николу, а онда је на свет дошла Николина. Сари је, како каже, у Србији лепо. Снашла се брзо, посебно воли наше празнике Божић и Ускрс када се окупи породица, а заволела је брзо и лесковачке специјалитете.

“Мени је лепо, људи су добри. Најтеже је кад изађем на улицу не знам човека, нема ни - ћао, нема да те поздрави, само пита - одакле си. Свиђа ми се храна, једем све, највише пуњене паприке”, наглашава Сара Барукета Маганга Станковић.

Сара и Никола уживају у шетњама са својом Николином. Када порасте мала Лесковчанка сигурно ће са својим оцем наставити са озелењавањем свог родног града.