Зашто је обука пољопривредника за коришћење средстава за заштиту биља важна пчеларима

Од обуке пољопривредника за коришћење средстава за заштиту биља директну корист ће имати и пчелари. Сматрају да ће се правилним коришћењем препарата смањити број угинућа пчела, какав се врло често дешава у уљаној репици на почетку сезоне.

"И за нас је то много битно. Много битно да он зна кад треба да прска. Кад је цвет при крају. И онда не у подне и те такве ствари, то је врло опасно и за њих и за нас. Он није свестан да прави више себи штете, а и нама што нам потрује све излетнице", каже Зарије Митић, пчелар из Бујановца.

На сусрету пчелара у Меленцима произвођачи су навели да су им суша и угинућа пчела, највећи проблеми. Производни резултати су више пута нижи од 40 килограма по кошници што се сматра рентабилним. Покушавају да зараде више продајом на мало, јер откупна цена на велико не охрабрује.

"Неких 2,8 евра за сунцокретов мед, репица иде око 2,5. Багрем да кажем ни нема га на тржишту па је нека цена већа. Он се врти ту негде око 5 до шест евра по некој класи. Али то је све на данашње време релативно мала цена и онда то немамо ни те приносе и смањена количина тих кошница", каже Бранислав Мијатов, пчелар из Меленаца.

Србија производи годишње око 11,3 хиљада тона меда, наводи се у Нацрту Стратегије пољопривреде. Произведено углавном нађе купца. Оно што очекују пчелари је да се потрошачи окрену провереним произвођачима и дистрибутерима.

"Меда ће бити, меда увек има. Велики проблем су те вештачке творевине, да не кажемо фалсификати. Чак кад би ми повећали потрошњу меда по становнику Србије, ми не би имали довољно меда", каже Благоје Родић, председник Извршног одбора Савеза пчеларских организација Војводине.

Као приоритете пчеларства Стратегија наводи трансфер знања пчеларима, сузбијање штеточина, подстицање селидбеног пчеларства и компензацију губитала пчела које премашују биолошки прихватљив проценат кроз финансирање набавке нових ројева.