"Пироћанци - праведници међу народима", сведочанство о људима који су спашавали комшије Јевреје

Једна мартовска ноћ, 1942. године, обрисала је четири века постојања јеврејске заједнице у Пироту. Захваљујући храбрости пиротских породица, неки су избеги сигурну смрт у нацистичким логорима.

“Они су их сакрили, кад је дошло обавештење да морају сви Јевреји да носе жуту звезду. Они су касније успели да преко Албаније дођу до Бара, до Барија и са другим Јеврејима да оду за Палестину”, каже Предраг Ранчић, потомак Босиљке Костић.

Израелски неурохирург, сада покојни, Туви Јусефовић, потомке свог спасиоца упознао је 2018. године, када је после много деценија дошао поново у родни Пирот.

Петар Николић, потомак Радована Раке Николића наводи: „Били смо у контакту док је господин Туви био жив. Тако да ми је јако драго, поносан сам и на деда Радована, а мало и на себе, што смо стицајем околности успели да од тога направимо једну лепу причу”.

Председница Јеврејске општине Ниш, Јасна Ћирић, деценијама је трагала за Јеврејима које су Пироћанци спасили.

“Приче су остале или као аудио записи у Јад Вашему или као приче из новина, јер Јевреји су увек говорили ко их је спашавао, увек постоји неки траг”, наглашава Јасна Ћирић, председница Јеврејске општине Ниш.

Давор Лазаревић, директор Историјског архива Пирот истиче: „Њих деветоро, укупно из Пирота, је понело то признање. Тако да је Пирот, по томе, једно од ретких места у Србији, који је успео да изнедри толики број праведника, а оно што је још битније, спашено је отприлике исто толики број чланова јеврјске заједнице. Данас имамо њихово потомство у Израелу”.

У Пироту више нема Јевреја, али је остала снажна потреба да се сачува успомена на комшије, добре пријатеље, који су их научили да фотографишу, свирају клавир, буду веште занатлије... На медаљама које су добили пиротски праведници, записано је: ко спаси један живот, спасио је читав свет.