У Лесковцу представљена књига прича „Хедонисти", Сање Домазет

Kад се душа обрати души, онда настане уметничко дело. Што је душа отворенија то је дело оригиналније, а оригиналност се препознаје у првом погледу, у првој прочитаној реченици, првом такту. Имагинарни портрети Славка Kрунића широм су отворили врата књижевној имагинацији Сање Домазет, из чега су оваплоћени Хедонисти. Необично и јединствено књижевно дело, које причама читаоцима враћа веру у истинске вредности, а истинске су само ако су искрене.

Славко Kрунић сликар, каже: „Моје сликарство је усмерено ка имагинадном портрету, и свако може причу да измисли а да ја сам не инсистирам на тој причи, да не креирам биографије тих ликова, него их остављам посматрачу да их протумачи. Мени много значи, јер ми ове приче праве дистанцу од самих портрета самих слика, јер могу боље да их сагледам. Ја сам она врста аутора који ће више да се бави прошлошћу ових ликова него њиховом светлом будућношћу".

Хедонизам као страст, живот као храброст, слобода као исходиште. Приче из Париског хотела „Риц" дотичу личности које су обележиле једну епоху, од Хемингвеја и Мерлин Монро до доколичара који се враћа родном граду, и кроз сећања покушава да се врати себи самом, део су мозаика у којем могу да уживају прави хедонисти.

Сања Домазет књижевница, објашњава: „Постоји нека лажна озбиљност нека лажна трагичност у доба једног свеопштег недостатка етике па и естетике. Ми смо овде волели да понудимо једну нову естетику, нови поглед на свет, на живот, на људе, на љубав, на ерос. Тако да у књизи ће свако наћи макар по једну две приче које се директно на њега односе, где ће се пронаћи."

Сања Домазет и Славко Kрунић очигледно су сродне душе. У време короне изнедрили су Мале богиње, књигу о вилама које су унеле светлост у једно туробно време. Сада, Хедонисти доносе читаоцима нову радост и немерљиво задовољство, односно право уживање, а то је у суштини и смисао правог уметничког дела.