Кикинда: Пошумљавање се наставља чим прођу ледени дани

По европским еколошким стандардима, пошумљеност Војводине требало би да буде 14, а тренутно је седам одсто. Најнепошумљеније подручје Србије је северни Банат са око један одсто под зеленилом. Акције озелењавања овде трају годинама, али за пораст од свега један одсто пошумљености понекада треба и двадесет година.

Акције пошумљавања у Кикинди трају током целе године, тачније колико временски услови то дозвољавају, и део су дугорочног пројекта озелењавања региона северног Баната који је најнепошумљенији део Србије са свега један посто под зеленилом и растињем. Пошумљавању су посвећени не само институције и јавна предузећа, већ и еколошка удружења која такође спроводе акције садње зеленила. Грађанска еко иницијатива Кикинда планира да у наредних три године засади тридесет хиљада садница, а велика пажња посвећена је садњи ветрозаштитних појаса.

„Вишеструк је значај ових ветрозаштитних појасева, као први значај који се најпре осети је смањење ветра и еолске ерозије, а следећи потез који се појављује је да шуме привлаче падавине и привлаче птице које после, посебно птице грабљивице које лове мишеве и остале глодаре који штете усевима", каже Никола Радосавчев из Грађанске еко-иницијативе Кикинда.

Све се спроводи у сарадањи са локалном самоуправом Кикинде која је у последњих неколико година заслужна за више од 100 хиљада нових стабала и садница. Пре првих снегова је у Банатском Великом Селу пошумљено три хектара багремом, а у Кикинди је један и по хектар засађен храстом лужњаком. Свако село ове регије добило је нови парк, свака школа зелену оазу. Све се наставља чим прођу јануарски ледени дани.

„Грађанска иницијатива заједно са градским службама посадила је сада 400 садница, а оно што нас очекује у наредном периоду, већ у фебруару месецу, јесте наставак садње и донација са око 450 садница колико је планирано", наводи Мирослава Наранчић из Секретаријата за екологију у Кикинди.

Пошумљеност Војводине је седам, а еколошки минимум је 14 одсто окружења под зеленилом. Главни узрок оваквог стања је интензивна пољопривредна производња, када је сво земљиште подређено аграру, тако да у Војводини недостаје око 170.000 хектара нових зелених оаза. Треба рећи да је за подизање пошумљености за само један проценат понекад потребно 20 година.