Пад откупне цена пшенице

Почетак ове године обележио је пад откупне цена пшенице, која се сада продаје од 19,80 до 20 динара за килограм, што је мање за динар него непосредно после жетве. Једно од објашњења је да су произвођачи који су чували пшеницу до сада, одлучили да је продају, па је због понуде цена нижа.

Сем што не могу да продају, они који су чували пшеницу повећали су и трошак за складиштење. Обично је повећана понуда на почетку године, пошто тада пољопривредницима треба новац за радове који предстоје.

Тоша Матић, Земљорадничка задруга Мартонош, каже: "Оно што је важно за пољопривреду јесте да из тих средстава би требало да заснују нову производњу. Многи неће имати обртна средства да набављају робу за следећу годину за производњу."

Они који су од продаје пшенице планирали да враћају рате за кредит или куповину пољопривредне механизације су у проблему, јер нема разумевања у банкама за лоша тржишна кретања. Дистрибутери пољопривредне механизације, са друге стране, могу делимично да олакшају купцима.

Ђорђе Мишковић, Kомпанија "Kите", додаје: "Тренутно је, колико знам, затишје на тржишту пшенице, цена је веома чудна и не превише мотивишућа за пољопривреднике и ми се трудимо да помогнемо на тај начин што ћемо доспеле рате, колико год да је цена повољна или не, узимати и у роби."

Житопромет из Сенте кооперантима нуди исплату ускладиштене пшенице кад год процене да је повољно. Kо нема стабилног откупљивача зависе од више фактора.

Предраг Ђуровић, "Житопромет" Сента, објашњава: "Ми у овом тренутку имамо тржишних вишкова. Да, имамо мањак извозне тражње и дешава се да су људи у неким тренуцима калкулисали, остављали су своју робу у својим магацинима у неким силосима и да се та понуда проширује. Чим је понуда велика а тражње нема, доводи до пада цене."

Док продаја старе иде споро, на њивама се успешно развија нова пшеница. После неколико година заштићена је и снегом.

Владимир Ранков, ПССС Врбас, закључује: "Имамо више посејано озимих стрнина, значи озиме пшенице, озимог јечма него прошле године. То је што се тиче деловања Пољопривредно саветодавне стручне службе Врбас, неких 20 до 30 посто. Ми имамо неких 40 000 хектара посејано. Значи, људи се опредељују на оно где имају неки принос, без обзира на цену."

Прве процене су да је засејано 620 000 хектара пшенице у Србији, више него лане, за петнаестак хиљада хектара. Произвођаче брине како ће тржиште реаговати, ако се нове количине споје са прелазним залихама из 2025. године.