Здравице, наслеђе за свечане прилике

"Нек је благословен овај Бадње дан и вече нека радост и љубав и срца потече. Бог вам дао здравља, љубави, слоге и спасења, нек све буде у знаку Христовог рођења."

Ово је само део једне од пригодних здравица које Милинко Гојковић из Горње Трепче осмишљава и изговара на свечаностима, уз подизање чаше или чутуре.

"Оне имају за циљ да величају домаћина и присутне госте и догађај на коме се изговарају, имају и циљ да призову добро и одагнају зло, да унесу једну позитивну атмосферу у цео догађај и наравно увек оне узносе славу Богу", каже здравичар Милинко Гојковић.

За сваку манифестсацију или догађај настаје нова, па је небројено здравица написао и казивао на догађајима, слављима. Говори их и на фестивалима, такмичењима , а за многе освајао је награде.

"Највећа ми је награда кад после здравице уђем међу народ и када ме потапшу и кажу свака част одушевио си, најежили смо се и тако то је највећа награда и увек ми се то десило увек та нека позитивна реакција на здравице", истиче здравичар Милинко.

Здравице се традиционално негују и казују и данас, а уписане су на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

"Прве здравице забележио је Вук Стефановић Караџић и оне су се генерацијама преносиле са колена на колено и то да су уписане на Националну листу је подигло популарност самим здравицама и то је неки допринос и струке да се овај елемент нематеријалног културног наслеђа сачува за будућа покољења", објашњава Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку.

Здравице се чувају од заборава захваљујући здравичарима попут Милинка Гојковића из Горње Трепче, који негује и преноси вештину писања и изговарања пригодних говора у свечаним приликама.