И доктор и пољопривредник из Газе већ 40 година у Малом Црнићу

Када доктор Емад Еслем, директор Дома здравља у Малом Црнићу, стигне у амбуланту, као да је стигао Тито лично, по чијем је програму за арапске земље и завршио студије медицине осамдесетих година у Београду.

Олга Динић, пацијенткиња из Куле код Малог Црнића, каже: "Одличан човек као прво, понаша се исто као и сви ми. Увек нас дочека као да је сваки дан са нама, сасвим природно, нормално. Ако затражимо нешто, увек изађе у сусрет."

Своју посвећеност је још једном доказао када је Министарсто здравља увело двадесетчетворочасовне смене у домовима здравља, па је због недостатка лекара дежурао 23 ноћи, док није запослен нови колега како би поделили ноћне смене.

Доктор Емад Еслем, директор Дома Здравља у Малом Црнићу, додаје: "Никаква друга мотивација осим да пружиш некоме помоћ. Да он дође уплакан, а излази из ординације насмејан. То нема цену."

Доктор Еслем је Палестинац, рођен у Гази, у породици са дванаесторо браће и сестара. Од почетка рата послао им је више од 30 хуманитарних виза. Међутим, до Србије је стигао само његов брат Нафез са породицом и једна сестра која сада живи у Египту, а њени синови су остали код Емада, како би завршили студије у Србији.

Доктор Емад објашњава: "Када су прогласили мир, ја сам почео да губим своје најмилије и најрођеније. Први дан изгубим мог братанца, други дан сестрић, трећи дан још један братанац и од тада не слушам вести, јер могу само да чујем лоше вести. То је врло тешко, да је моја домовина, мој родни крај срављен са земљом. То је неприхватљиво и несхватљиво."

Када је са Иваном засновао породицу у Великом Црнићу, Србија је постала његова нова домовина.
Сви у кући говоре арапски, а синови су одлучили да крену путем медицине по узору на мајку и оца, који је за њих херој сваког дана.

Тамер Еслем, Емадов старији син, каже: "Зато што је мој тата. Зато што постиже све и зато што другима улепшава живот својом појавом, својим добрим духом, својим делима, не мисли лоше другима. Кад год је у ситуацији да помогне, он први излази у сусрет"

Бити мешовита породица верски и национално у малом месту, био је велики изазов за све укућане, али су они то претворили у предност, о чему сведочи и Адам Еслем, Емадов млађи син.

Љиљана Миленковић, Емадова ташта, наводи: "У данашње време јако је тешко наћи доброг зета, добру децу, добру ћерку и све то да уклопите. Хвала Господу Богу, нама је то Бог дао."

Веровали или не, Емада је стигло и оно неизбежно када живиш у стишкој равници. Са породицом обрађује 50 хектара земље, имају 100 оваца и десетак крава. Како тврди, пољопривреда је за њега хоби, који га одмара.