Ариље: Реновирање дома самохране мајке и дечака са аутизмом

Љубица Јовановић потпуно сама води бригу о сину који болује од тешког облика аутизма.

О томе каже: "Док ми је мајка била жива, ја сам могла нешто да радим, сад не могу, јер нема ко да га причува. Не могу сама да га оставим. Овако су ми затворене руке и не могу ништа да урадим. Нон-стоп сам са њим, да се не повреди, да се не удари, да не падне, јер он не уме сам. Не уме ни сам да се храни. Све морам да му помажем око тога. Примам социјалну помоћ и дечији додатак. Њему много треба. Њему требају памперс пелене које користи. Он месечно користи скоро сто комада, и то је њему мало."

Радослав Јовановић, Љубичин брат, додаје: "Љубица нема ни воду, ни струју. Овде живи већ једанаест, дванаест година. Услови су као што можете да видите. Зими се купају напољу, огрев им је проблем, струја. Све им је проблем."

Удружење грађана "Пралален" из Ариља, заједно са суграђанима и волонтерима, отпочело је акцију реновирања куће ове самохране мајке.

Драгана Чарапа, Српско-ромско удружење грађана "Пралален", објашњава: "Наша жеља је да Љубица и њен син живе нормалан живот, као и ми сви остали. Да имају кров над главом. Увели смо ту неке цеви за воду, треба та вода исто да се прокопа. Kада би могли ето некако, или неки агрегат, или неку струју да набавимо, јер не може да се купа хладном водом и да греје."

Досадашњи радови трајали су месец дана, али је још увек много тога остало недовршено. Љубица скромно истиче да машта о основним условима за живот. Чланови удружења позивају све који су у могућности да помогну и као највећи изазов виде увођење струје.