Врање: Колико ће новца ове године бити потребно за славску трпезу?

Традиција стара вековима, симбол породичне вере и заједништва - крсна слава, славље које је некада окупљало породицу без много размишљања о трошковима, данас тражи добро испланиран буџет. Колико кошта славска трпеза, проверавала је наша екипа из Врања.

И посна и мрсна слава носи исту поруку — окупљање породице, сећање на претке и молитву за здравље. Некада се славило срцем и из руке, данас се све чешће рачуна и калкулише свака намирница.

"Славим, али стварно не знам колико потрошим. Никада нисмо стављали на папир тако да не знам стварно", каже наша саговорница.

Други додаје: "Колико можемо, толико потрошимо, али троши се. Најскупљи су нам ови сухомеснати производи и месо као месо, прасетина."

За домаћине који припремају крсну славу, трошкови су све већи. За скромнију славу, са десетак гостију, потребно је најмање 12 до 15 хиљада динара. Ако се спрема печење и богатија трпеза, рачун иде и преко 30 хиљада.

Ђорђе Анђелковић, власник рибарнице у Врању каже да најситнији ослић кошта 420 динара. “Има и за 450, 460, 520 и најкрупнији 550. Скуша је тренутно 580, пастрмка 750 динара, то је оно што се највише тражи у нашој рибарници."

Домаћини кажу, да се некад славило скромно, а домаћице су све саме припремале. Данас се углавном купује па чак и славски колач и жито, за које неке домаћице издвајају још око 2.000 динара.

На питање да ли спремају славске колаче Ружица Ђорић, радница у пекари у Врању одговара: „Спремамо, али није баш велика тражња, то би требало код куће да се спрема. Највише се траже ђевречићи и лиснате кифлице. Ђевречићи су 500, а лиснате су 600”.

Слава се не мери бројем јела и потрошњом, већ топлином дома и искреном молитвом, кажу свештеници.

"Сам смисао крсне славе је да се окупимо око свеца, а не око трпезе и то је негде грешка свих домаћина, људи се претерано оптерећују храном и оним што ће да изнесу на сто, а заправо је суштина и оно што је најбитније да на дан саме славе са колачем, житом, вином одемо на литургију, да се тај колач пресече да га након сечења донесемо у дом и на тај начин донесемо сам литургијски благослов", објашњава Никола Павловић, вероучитељ у Гимназији "Бора Станковић" у Врању.

Иако цене расту, домаћини се труде да традицију обележавања крсне славе не прекидају. Слава, кажу, није трошак, већ знак захвалности и благослова у дому.