Специјална награда Галерији Матице српске из Новог Сада

Галерији Матице српске из Новог Сада, додељена је специјална награда за европски музеј године, у категорији "Луиђи Микелети" за нову сталну поставку "РеВизија колекције Галерије Матице српске" на недавно одржаној конференцији Европске музејске академије у Будимпешти.

Галерија Матице српске нашла се у конкуренцији 5 најбољих музеја, а музејски стручњаци Европе, препознали су изврсност и иновативност у презентацији националне уметничке збирке.

Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије матице српске, каже: "Ми смо се определили за моделарну сталну поставку, која подразумева сталне промене и могућност да публика бира сама колико ће се задржати у музеју, шта ће гледати и на који начин. И то се екпертима европске академије јако допало као један модел који нису видели на другим местима, и због тога су нас управо наградили том специјалном, ми би рекли за причу, за причање приче."

Последњих година су изложбе Миграције, дела Саве Шумановића, Уроша Предића, а затим креативне поставке које праве паралелу између домаћих и светских великана - Густава Климта и Паје Јовановића, односно Алфонса Мухе и Предрага Ђаковића, увек успевале да пробуде велико интересовање код публике, неретко стварајући редове испред Галерије.

Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије матице српске, додаје: "Ми се трудимо да тим неким искорацима, као што је била рецимо изложба Новосађани бирају, где смо Новосађане питали које су то слике које они бирају да виде у музеју, ми се стално трудимо да будемо инклузиван музеј, отворен музеј, који слуша своју публику, али који публику својим програмима подстиче на размишљање."

У току је и велика изложба посвећена опусу Лазара Возаревића, сликара који је стварао под утицајем Сазановог реализма и Пикасове плаве фазе. Највећи број дела позајмљен је из истоимене галерије у Сремској Митровици, поводом стогодишњице од његовог рођења.

Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије матице српске, објашњава: "И овде смо покушали да укажемо кроз паралелу са Пикасом заправо ту интеракцију, не слепо праћење узора, већ напротив, то једно изједначавање са узорима, односно колико год је био инспирисан Пикасом, Возаревић је отишао и неколико корака даље, и да је то била једна станица у тражењу његовог личног израза или сопственог стила."

Галерија је препозната и као једина уметничка институција која је успела да угости једно Климтово дело у Србији, али чија је национална колекција последњих година била организована тако да уметност приближи најмлађима, а најбољи је пример и приступачности дела особама са инвалидитетом.