Како је једна Шапчанка постала "гвоздена жена"

“Где је лимит?”- угравирано је на пехару који је 49-огодишња Шапчанка донела из околине Вероне. Драгица Павловић, менталном и физичком снагом, границе стално помера, а оне су јој тренутно на 678. километру, колико отприлике има од Шапца до Букурешта. До признања, најпре је препливала 228 дужина у базену, возила бицикл, као до Скопља, на пример, а затим истрчала три маратона. Успела је и да се после незгоде у саобраћају врати у трку.

“Пливало се 11,4, возило бицикло 540 километара и трчало 126,6. Иако је била организација заиста врхунска, десило се да ме је на неком мом двестотом километру закачила колима жена, завршила сам у Ургентном, са повредама, али ми је дозвољено да завршим трку, лимит саме трке је 72 сата, с обзиром да сам повређена и решила да је завршим, мени је лимит трке продужен, тако да сам је завршила за 81 сат, с тим што је тај боравак у Ургентном, где сам уједно имала и одмор неки, је у склопу тога”, каже ултра триатлонка Драгица Павловић.

Драгица потиче из спортске породице, тренирала је рукомет и кошарку, а када је од јубиларне награде у болници, где ради као виши физиотерапеут, купила бицикл, почела је свакодневно да тренира. Осим признања, са пређеним километрима, дошао је и другачији поглед на свет.

“Ово се зове, љубав, радити оно што волиш, у природи и лепом окружењу, бити здрав, стреса нема, ко има, слободно изађите у природу, тренирајте, трчите, радите шта волите, уживајте у животу, ја најмање стреса имам када управо радим ово што волим а то је мој триатлон”, каже Драгица Павловић.

Само на једном тренингу Драгица истрчи полумаратон. У току трке, ужива у пределима кроз које пролази. Тако јој је сваки километар лакши и лепши. И на стази, и у животу, такмичи се само сама са собом, јер је, како каже, схватила, да је човек сам себи, једини противник.