Како образовање Рома мења њихов живот и положај у друштву

Крагујевчанка Сања Гаши има 32 године и петоро деце. Троје основаца и двоје предшколаца. Завршила је основну школу. За своје малишане жели другачији, бољи живот. Зато их подстиче да се образују.

“Да заврше школу, да буду школовани, да сутра дан могу лако да нађу посао и све остало”, каже Сања Гаши из Крагујевца.

 Протеклих деценија, кроз Декаде за побољшање живота Рома, у Србији се највише радило на њиховом образовању. Сада, око 64 одсто деце заврши основно образовање. Знатно више него пре, али је дугогодишња стигматизација, оцењују и даље дубоко присутна при избору занимања.

“Где се ромске девојчице изјашњавају да ће оне бити фризерке, иако су оне толико талентоване да би биле академски сликари”, сматра Тања Ђорђевић, педагошки асистент из Крагујевца.

Педагошки асистинти, који помажу ромској деци у учењу, спона су између школа, породица и институција. Млади су, кажу, свесни колико им диплома значи, али због недостатка средстава, често су приморани да напусте школовање и почну да раде.

“Желели би да напредују и да буду запослени у општини, да буду запослени на високим позицијама и местима где могу да одлучују, нажалост, помире се некако са судбином”, наводи Тања Ђорђевић, педагошка асистенткиња из Крагујевца.

Проблема и даље има, али и великих помака, кажу у крагујевачкој Канцеларији за ромска питања. Пре двадесет година нико није имао факултетску диплому, а данас их је више од 20. Лакше долазе и до посла.

“Ја сам преко сто и нешто подршку радио уз националну службу за запошљавање која то ради у редовном склопу, са сивијима који су ишли, предавани и одрађени тако да је задовољство видети младе људе који се ангажују, који желе да наставе свој живот онако како јесте неки устаљен ред”, каже Зоран Николић из Канцеларије за ромска питања у Крагујевцу.

Борбу за бољи живот и права ромске заједнице, конкретним мерама, настављају и град и држава. Али и сами Роми, већим залагањем за своја права.