Како куповина половне одеће утиче на животну средину

Продавнице половне одеће код нас одавно постоје. То је начин да се уштеди, али и да се чува животна средина. Текстилни отпад сврстан је међу водеће загађиваче земљишта и воде. Колико се често одлучујемо за куповину половне гардеробе?

Пратити трендове зовемо "помодарство", јер управо су мода и гардероба нешто што се мења из сезоне у сезону. Статистика каже да се сваке године у Србији прода више од 80 хиљада тона одеће, односно 12 килограма гардеробе по особи.

Хиперпродукција одеће постала је и светски еколошки проблем, јер она временом завршава као отпад, а гардероба у себи садржи велики број тешко разградивих материјала. Куповина половне гардеробе неки третирају као начин да се смањи загађење, а истовремено представља и значајну уштеду за кућни буџет.

На питање да ли купују "секенд хенд" гардеробу једна саговорница одговара: " Да. Зато што је најбоља и зато што чувамо нашу околину, а има фантастичких ствари", а друга додаје:

“Ја у секонд ханду не купујем гардеробу, али моја једна од најбољих другрица јако пуно ствари купује и то је нешто наследила из Холандије. Може да се нађе и фирмирано и лепо, али ја нисам из те приче."

Кажу да о укусима и моди не треба дискутовати, али дискутабилан је наш однос према куповини половне одеће. Стиче се утисак да колико има продавница које раде, толико има и затворених локала. Они који раде тржишту се намећу ниским ценама и широком понудом.

"Ми настојимо да ту највише класика по велепродајама узимамо и ту ставрно има добрих, доста и нових модела у јако добром стању. Има и маркираних артикала, тако да може стварно добрих ствари да се нађе”, наводи Бранислав Весков из једног зрењанинског „секенд хенд шопа.

На глобалном нивоу годишње се произведе око 92 милиона тона текстилног отпада. Процењује се да су синтетички материјали, завршна обрада и боје у производњи текстила одговорни за 20 посто глобалног загађења воде.

"Што се тиче бојења то је доста проблем које боје се користе, значи исто могу да се користе што би рекли еко-производи и да се води рачуна о томе доста пластике, доста полиестара има рецимо, а то је микропластика и тако даље. Рецимо да треба се посветимо природним материјалима, биоразградивим материјалима", каже др Милада Новаковић са Високе техничке школе струковних студија у Зрењанину.

Текстил је могуће рециклирати, а животни век продужити куповином половне одеће. Према последњим истраживањима око 50 одсто грађана Србије поклања гардеробу, док је 30 одсто њих баца.