среда, 13.08.2025, 13:06 -> 13:24
Извор: РТС
Аутор: Бојана Делибашић
Упркос захтевној прозиводњи, узгој ораха исплатив, засади трају и више од 40 година
У Србији је тренутно око 3.400 хектара под засадима ораха. Ова све популарнија култура гаји се широм земље, али су највеће површине у околини Зајечара, Лесковца, Књажевца, Ваљева, а од скоро и Крагујевца.
На породичном имању у селу Рогојевцу, покрај Крагујевца, Митровићи су пре седам година, из хобија, на хектар и по земљишта посадили 450 стабала ораха сорте чендлер и опрашивач. Већ након четири године, пун род, што је покрило трошкове производње. Уз правилно одржавање, засади могу да трају и до 35 година, те њихова инвестиција постаје исплатива, али то је захтеван посао.
“Плантажни орах захтева обрезивање, прскање и наводњавање. До сада смо урадили третмане фолијерно и заливање кап по кап и до бербе је остало само да се одржава зелена маса и да се сређује трава око њих јер сутра када падне плод можемо да видимо где је и да га покупимо”, каже Иван Митровић из Рогојевца.
Иако је мраз учинио своје, Митровићи очекују да ће овогодишња берба донети до тону и по ораха, које продају у љусци и очишћене.
"Латерална сорта Чандлер се на светској берзи продаје у љусци и имамо 5 до 7одсто опрашивача продајемо на пијацама и у продавницама ратлука,од овога може да се живи, али након неколико година”, каже Иван Митровић.
Ова воћна врста је одувек била заступљена у Шумадији. Одговара клима, а и само земљиште и услови су погодни. Међутим, и из других разлога произвођачи се одлучују за орах.
“Доста је толерантна на присуство биљних штеточина потребна је заштита, али не у некој великој мери, осим тога експлоатација од пете године када је економски оправдан принос може да се експлоатише 40-50 година и више, инвестиције за подизање засада су високе, али не у тој мери као што је код неких другин воћних врста”, каже Данко Петровић из Пољопривредне саветодавне стручне служба Крагујевац .
Један од разлога је и све већа примена овог орашастог плода у фармацеутској индустрији, а тога су свесни и производјачи.
“Планирамо да ступимо у контакт са фармацеутским и козметичким кућама где би пласирали хладно цеђено уље за лекове, шампоне”, каже Иван Митровић.
Неки произвођачи се труде да да производњу ораха подигну на виши ниво не да продају плод ораха у језгру него да раде прераду језгра у орахово уље које има своје место на тржишту не само код нас него и у извозу”, каже Данко Петровић.
Орах у љусци код произвођача кошта око 5 евра, очишћен између 8,5 и 10 евра, док на пијацама килограм ораха кошта 1.200 динара.
Коментари