На Берановцу у Краљеву памти се избегличка колона од пре 30 година

Хиљаде протераних у акцији хрватских снага "Олуја" уточиште је нашло у Краљеву. У насељу Берановац, у зградама које је подигла италијанска влада, и данас живи тридесетак породица. Њихове приче, сећања и тишина – говоре више од историјских података.

Августа 1995. године стигли су у непознат град - без планова, без свега сто су звали животом. Краљево их је примило, пружило уточиште. За многе последње.

"То је страшно, то је страшно ... свачег сам се наглегала", сећа се жена избегличке колоне.

Тридесет година касније, у стану на Берановцу код Краљева Нади Дмитрић још увек одзвања звук трактора и мук из колоне.

Нада Дмитрић, избеглица из колоне “Олује” каже да ништа није успела да понесе и на питање шта јој најжалије одговара: „Фотографија, фотографија, ово друго се све може и купити, оно основно.”

У комшилуку је и бака Веселинка, сада већ у десетој деценији живота. Каже – тело је овде, али срце је остало на огњишту које више не постоји.

"Нема ништа туда, ишли смо ми тамо, кућа нам била у граду, све је одвучено и камен, а имање на селу све је то срушено, срасло”, каже Веселинка Стојановић, избеглица из “Олује”.

У насељу на Берановцу под једним кровом у згради коју је подигла италијанска влада је данас тридесетак породица. Пресељени су из колективних центара у Матарушкој бањи.

Нада Дмитрић дошла је са троје деце.

“Са троје деце малолетне, један је имао пет година, један шести био завршио, а један први. Била сам у колективном центру у Жичи, а радила сам у манастиру Жича и тако радила сам све само да бих децу извела на пут, хвала Богу они су то оправдали, и овде ћемо да останемо док смо живи, ту ћемо и да се схаранимао”, каже Нада Дмитрић.

На Берановцу данас расте нова генерација – без звука трактора и мука колоне. Ипак, сећања оних који су то прошли – Нада, бака Веселинка, и оних који ћути – чувају причу коју време не сме да отргне од заборава.