Зашто су наши преци укопавали новчиће у темеље кућа

Некада се кућа није могла зидати без новчића у темељима. Веровало се да дом тиме постаје светиња, а срећа – трајно уграђена.

„Поред новца, неретко су закопавани и зрна жита, неколико капи ракије или вина што је имало својеврсну симболику везану за обиље, весеље, стабилност и благостање у дому“, каже Мирјана Савић, музејски кустос.
Два новчића из 19. века пронађена су у околини Краљева, уграђена у темеље старих домаћинстава. По свему судећи, постављени су са посебном намером.
„У темељу куће професора Милорада Јовића, првог управника Градског музеја “Ранковићево” нађена је кованица од 10 пара из 1868. године. Била је то новчаница од бакра, новац кнеза Михајла Обреновића, а у темељу порушене зграде преко пута тадашњег Дома здравља, кованица од једног динара из 1897. године“, истиче Мирјана Савић.
Обичај "симболичког темеља" био је присутан и у школама – где су често полагане повеље са именима оснивача и датумима изградње.
„Имамо пример две школе у Краљеву, Пољопривредна где је у камен темељац узидана повеља на којој је наведено да се за подизање школе захваљују краљу Александру Карађорђевићу. Четрнаест година касније, током постављања камена темељца данашње школе “Димитрије Туцовић”, некадашње "Александра првог ујединитеља” узидана је повеља у којој су наведени слични подаци”, објашњава Мирјана.
Данас, када се гради брзо и без много симболике, можда нас баш ови стари новчићи подсећају – да су прави темељи дома ипак оно што у њега унесемо: мир, љубав и сећање.