Регенеративна пољопривреда

Један од начина на који се обезбеђује очување влаге у земљишту, је обрада по принципима регенеративне пољопривреде. У Србији је овај концепт још увек мало заступљен, а они који се залажу да буде другачије наводе да ће, после 2030. године, познати прерађивачи хране захтевати да се, бар половина сировина, произведе на овај начин.

Обрада по принципима регенеративне пољопривреде треба да сачува влагу и повећа садржај органске материје у земљишту, уз минималан број прохода машинама, чиме се смањују тропшкови. По тренутним анализама, могуће је уштедети на гориву годишње до педесет посто по хектару. Иван Сударевић, из Суботице, све своје парцеле обрађује на овај начин, без орања и уз примену стајског ђубрива.

Иван Сударевић, пољопривредник из Суботице, каже: "Систем обраде земљишта, без обраде земљишта, директну сетву и практикујемо те покровне усеве плус стајњак. За нас се тренутно најбоље показало да користимо неки полузгорели стајњак сваке треће године, у неким мањим количинама. Али, сматрам да би у некој будућности требало да се фокусирамо на припрему компоста, и да би то био још бољи ефекат, и да бисмо подигли вредност тог стајњака."

О изазовима и могућностима регенеративне пољопривреде говорило се на стручном скупу, који је одржан у Петроварадину. И овде је оцењено да се произвођачи тешко одлучују на промену технологије рада.

Флоријан Фаркаш, пољопривредни саветодавац, додаје: "Четрдесет-педесет произвођача газдинстава који, мање више, су се заинтересовали тако за целу ову причу. Међутим, ја мислим да велики део произвођачке популације или нема представу, можда чак није ни чуо."

Савез за регенеративну пољопривреду Србије организовао је више пројеката у којима се може видети начин преласка са конвенционалне на регенеративну пољопривреду.

Срђан Павловић, из Савеза за регенеративну пољопривреду Србије, објашњава: "Постоји нешто што зовемо демо фарме. То су места, пољопривредна газдинства, где већ пољопривредници примењују регенеративне праксе и где постоји могућност да заинтересовани пољопривредници дођу и виде како то изгледа. И наш наредни корак јесте да се сами пољопривредници заинтересују и почну да раде огледне површине."

Они који заговарају овај принцип рада наводе да ће неповољан водни режим и климатске промене навести пољопривреднике да промене размишљање. Самоодрживост и пун ефекат на оваквим парцелама, постиже се након четири до осам година прелазног периода.