Српска заједница у Нирнбергу

Неуобичајена слика за Немачку, али за угоститеља Милоша Симића печење прасића и јагањаца на српски начин устаљена је рутина. Тако чува и везу са Kаоником, селом из којег је његов деда кренуо послом у Немачку.

Милош Симић, угоститељ из Нирнберга каже: "Пре је било боље. Ја сам овде већ трећа генерација. Мој деда је дошао седамдесетих година, отац и ја ево као трећа генерација, рођен сам овде. Некада, ја се као дете се сећам тих неких бољих времена овде. Али, у суштини и сада, ако се мало трудимо, можемо да живимо неким нормалним животом."

Иако су рођени у Немачкој, 1999. године било је и младића који су се добровољно пријавили за служење војног рока. Учешће у рату на Kосову инспирисало је Николу Цвијановића да оснује хуманитарно удружење "Срби за Србе".

Никола Цвијановић, председник хуманитарног удружења „Срби за Србе", објашњава: "Хтео сам да наставим да помажем и онда се ето испоставило, кроз овај хуманитарни рад, да подржавамо породице на Kосову и Метохији и по целом Балкану. Али, имамо велики сегмент за наше енклаве доле. То је за нас борце, за нас ветеране, јако битан фактор."

Док хуманитарно удружење прикупља помоћ за дијаспору, фудбалски клуб „Србија" збринуо је многе који су дошли у Немачку за послом. Првенствено фудбалере. Функционишу волонтерски, али се, кажу, боре као професионалци.

Миленко Бабић, председник ФK „Србија" у Нирнбергу, истиче: "Ми смо ипак страни клуб и доста пута дођу судије, противници са неким предрасудама према нама, према странцима. Али ми покушавамо да се изборимо са тим што се тиче спортског неког аспекта, мислим да смо на добром путу, тренутно смо пети на табели. Већ задњих неколико година боримо се за улазак у виши ранг."

Данијел Нађ, фудбалер и члан управе ФK „Србија" у Нирнбергу, додаје: "За Србију се увек срцем игра, значи нема ту друге. Максимално сто посто, још више него кад смо у Србији играли, сад дајемо још више себе, јер ипак представљамо нашу земљу, овде у иностранству."

А игра се тако и у културно уметничким друштвима, која егзистирају у том граду.

Немања Пепиновић, кореограф СKУ „Kарађорђевићи" у Нирнбергу, каже: "То је нешто што, ако неко воли, неће никад да заборави. Тако да преносимо им знање на наше другаре."

Божана Тешановић, из Нирнберга, наводи: "Маме су главне, да нема мама, не би било ни ђеце да овде играју. А то је наш Нецо, наша дика и наш понос. Понос нашег српства и нашег града."

Марта Слијепчевић, из Нирнберга, каже: "Јако смо цијењени. Наших Срба има у свим сферама овог града, да ли то било при држави, при граду, приватници. Заиста има јако доста начитане ђеце."

О цркви, школи, другим културним друштвима и животу српске популације у том граду свакако ће још бити прилике да се говори.