Зашто су сенице добродошле на плантажама лешника код Ваљева?

У Дивцима код Ваљева, једну од највећих плантажа лешника у Колубарском округу има породица Гајић из Београда. То им је додатни посао којим се баве девет година и труде се да биљке што мање третирају хемијским средствима. Због тога зими хране птице и на тај начин стабла лешника штите од инсеката.

Сенице су добродошле у засад лешника Радмиле и Миодрага Гајића у Дивцима надомак Ваљева. Припремају им хранилице да их у хладним зимским данима задрже на плантажи, јер су веома корисне када се инсекти намноже.

"Сенице су нам најбитније, јер оне једу, чисте воћњак, чисте од инсеката, од ларви тих инсеката, који сметају, онда мање користимо пестициде. Тако да њих хранимо семенкама сунцокрета сировог, и то обезбеђује масноћу да могу да презиме зиму, јер током лета они сами себи обезбеђују храну лакше. Зими је теже обезбедити толику гомилу месноће која им треба за енергију", каже Радмила Гајић из Београда.

Три сорте лешника на 3,4 хектара Гајићи су засадили пре девет година на Миодраговој дедовини. Гајење захтева интензиван рад, али решени су да хемијске препарате употребљавају минимално.

"Ову праксу смо кренули од прошле године, јер смо нешто са Друштвом за заштиту птица Србије сазнали неке информације. Онда смо одлучили, првенствено, пошто је смрдибуба постала велики проблем за засаде лешника, одлучили смо да покушамо у том неком периоду природно да се боримо против тога, осим инсектицидима. Тако да од прошле године отприлике поставимо овде десет хранилица, оде око 50 килограма семенки у току хладнијих дана", наводи Миодраг Гајић из Београда.

Под лешником у Колубарском округу нису велике повшине, између 150 и 180 хектара, према подацима ваљевске Пољопривредне стручне службе.

Гајићима, чији је засад међу највећим, важно је да у плодовима нема трагова пестицида, јер су активни у Групи малих произвођача хране у Србији.