петак, 10.01.2025, 12:57 -> 16:36
Извор: РТС
Аутор: Весна Лазић
Зашто је обавезна здравствена контрола меса?
Божић је прошао, али предстоји нам још неколико великих слава па ће и промет свињског меса бити повећан. Колико је важно да месо прегледају стручњаци можда најбоље знају они који су због своје лакомислености оболели од трихинелозе, болести која се са домаћих свиња и дивљачи преноси на људе.
Ларве трихинеле које се у организам унесу преко зараженог меса могу се уклонити само у првих седам дана ако препознамо симптоме и добијемо терапију против паразита коју прописује лекар. Ова болест није наивна, потпуног излечења нема јер трихинела у мишићима руку и ногу, може да остане и до 30 година.
„Ларвице пређу у мишиће могу да оду у мишиће и у мозак, што је нарочито неповољан сценарио и тада нема више излечења, користи се само симптоматска терапија да се поспеши калцификација тих ларвица како би оне у ствари мање штете нанеле људима. А превентива је врло једноставна само треба прегледати месо свиња после клања или после лова пре него што се изврши конзумација", објашњава др сци вет Јелена Петковић, ВСИ Јагодина.
У лабораторијама ветеринарског специјалистичког института у Јагодини месо домаћих свиња и дивљачи прегледа се методом вештачке дигестије која је златни стандард, сертификована је и законски обавезна за дивљач. Ловци су свесни које проблеме може да направи месо које није прегледано па је током прошле године од 1050 прегледаних узорака више од 80% било месо дивљачи које су донели ловци.
„Свако грло одстрељене дивље свиње се даје на преглед на такозвану трихинелу. Мислим да је та култура ловаца по питању прегледа дивљачи апсолутно на једном високом нивоу бар код нас, а мислим да је та култура и свест на високом нивоу и свуда у Србији, прво што је то законска обавеза не само што се тиче њих него и оних који сутрадан конзумрају месо дивљачи односно дивљих свиња", истиче Предраг Миленковић, управник ловишта ловачког удружења у Јагодини.
У кланицама се трихиноскопски преглед обавља уз строгу контролу инспектора, а највећи ризик је код индивидуалних произвођача који често не прегледају све животиње јер иду логиком да су животиње из истог легла здраве.
Др сци вет Јелена Петковић наглашава да ако се деси неки позитиван случај после тога обично буде неколико месеци појачано интересовање и зависи стварно од епизиотолошког подручја односно од терена. „Мачва много више прегледа и цела Војводина много више прегледа има, много је више власника који после клања доносе на преглед јер се тамо трихинелоза много чешће и јавља", додаје Јелена.
Прошле године на територији шумадијског и поморавског округа није било позитивних случајева. Од почетка ове године откривен је један случај трихинелозе код меса дивље свиње.
Коментари