Три чаробна села златиборска

Сурови а чаробни предели с оне стране, столетни борови и све мање људи. Најстарији Златиборац, коме још пар година фали до стоте, нема дилеме о свом селу као царском.

Срећко Kовачевић из Доброселице, прича:"Дошо цар с војском, и онда питао цар како се зове ово село. Они казали Злоселица. Цар рекао:- Од сада да се зове Доброселица- и тако се назва Доброселица, по цару. А овдашњи људи су добри, нису лоши, још у селу има људи добрих."

Доброселица је све, само не обично село. Природно фотогенична била је сценографија за 8 филмова. Један потоњи књаз, Милош, био је у младости овде слуга, чувао стоку и, кажу, калемио крушке. Доброселицу чине два села - у Доње се стиже преко Горње, а оно по чему се познају су и два презимена - једно којим су у матичним књигама уписани, и друго како се „воде" у оним важнијим, комшијским и сеоским. Окружени боровима, у селима с друге стране Торника, од њих су и живели. Тајне добијања катрана из смоле борова чувају се у Јабланици.

Вукомир Божанић из Јабланице говори о томе:"Ова наша катраница има можда 400-500 килограма луча. Некада су људи правили и по две тоне и карактеристично је да су људи целу годину ,можда и две и три године, припремали луч. То је врло тежак и мукотрпан посао, и онда су производили катран који се продавао до средине 19. века у Дубровнику."

Јабланица је највеће златиборско и, по пространству, једно од највећих села код нас. Протеже се од падина Торника па све до границе. Мештани се труде да сачувају традицију и историју, посебно ону из Великог рата. И боја на цигли. Одатле поглед пуца на све стране. И према Стублу, под самим Торником. Борови, ливаде и тек понеко од људи што се храбро носи са, обично, суровим зимама. Ипак, то им ни најмање не смета да своје село зову малом Европом а себе Европљанима.

Милојко Удовичић Шиш, из Стубла, објашњава:"Зато што смо најспособнији, најсналажљивији, најборбенији људи. Сви остали су некако, како би се човек изразио, финансијски јачи, меканији, знаш - може, не може. Kод нас може и ако не може, значи мора. Тако су живели наши преци и ми. Сад остало да смо ми најпоборнији људи."

Село је добило име по стублинама из којих тече изворска вода. Сада нема воде. У три села, само једна школа још ради. И теку зимски дани и године с оне, другачије златиборске стране.