Како се слави Свети Никола у различитим крајевима Србије?

Да би се на време исекао славски колач, освештало жито и вино на Никољдан, ваља поранити. Крушевачке цркве од ране зоре, биле су пуне слављеника.

“То је слава наше породице. Толико дуго се слави да се и не сећамо почетка.И са великом срећом чекамо овај дан”, каже један домаћин, једна Крушевљанка додаје: „Сви смо срећни што можемо ето тако из године у годину да славимо и да преносимо на млађе генерације.”

“Мени је овај дан врло важан, јер је то слава моје породице из Лесковца, породице Коцић. И ја сам ову преузео пре пар година од деде”, каже један младић.

"Да признам да је код нас слава једна од ретких прилика да се просто сјединимо као породица, пошто смо се мало раштркали задњих пар година . Тако да искрено једва чекам овакве тренутке”, наводи један грађанин.

“Па ви знате да је Свети Никола највећи празник у Србији. И то би по мени требало да буде државни празник”, сматра један домаћин.

Поједини крушевачки локали и ресторани не раде. На улицама нема уобичајене гужве, као ни на пијацама. Натраженија роба на дан славе су готова риба, посни специјалитети и цвеће.

"На данашњи дан мора да буде добра понуда, да бисмо испоштовали сваког ко уђе и крене на славу са букетом цвећа, кафом, флашом вина”, наводи Александар Димитријевић, власник цвећаре.

Породица Ракићевић из драгачевског села Губеревци, слави уз богату трпезу ,славску свећу, жито и колач. У дому чувају породичне реликвије.

"Ево ту је чирак који је прошао голготу Србије. Значи прадеда га је носио са собом на Солунски фронт и који га је ето хвала Богу и вратио међу нас. Ту је и икона која датира по причи мога деде из 17. века. Значи исто која се преноси са колена на колено”, каже Вукола Ракићевић, домаћин.

"Имамо четворо деце која су иначе по страни и имају своје породице. И онда се окупимо за славском трпезом, будемо заједно .Ту су и унуке, ту су сви.Сви смо ту и то је најлепше”, каже домаћица Вера Ракићевић.

Некада се на славу није звало, али динамичнији живот захтева да се наслеђе од предака усаглашава и прилагођава данашњици.

"Веома је важно неговати културно наслеђе и славу као елемент који је уписана у Унескову листу као нематеријално културно наслеђе. Јер је оно део нашег идентитета и наше народне традиције”, објашњава Снежана Ашанин, етнолог Народног Музеја у Чачку.

Светог Николу поштују у целом свету.

“Славе га Срби, Руси, Румуни, сви православни, али га славе и римокатолици. Уочи ових Божићних празника он се помиње као неко ко је био толико милостив, да је чак и делио милостињу, поклоне, па није ни сада случајно да је тај обичај остао и код нас”, наводи Јован Вуковић, стрешина цркве Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу.

Јер Свети Никола је и модел за Деда Мраза који за Новогодишње празнике дарује децу и доноси радост у домове широм света.