Како потомци чувају успомену на поручника Гвозденог пука Влајка Петрушића

Кад се брани слобода, када зове отаџбина нема назад. Тако је одвајкада било у Горњој Јабланици. Људима који су се овде доселили из Црне Горе и Херцеговине херојство је у генима. Само је село Гајтан дало 18 носилаца Карађорђеве звезде. Један од њих јунак Влајко Петрушић. У рат је отишао као обичан редов, а вратио се као поручник легендарног Гвозденог пука. Потомци поносни. У његовом родном селу направили су спомен чесму.

“Малолетан је отишао у рат и 6 или 8 година је био у рату и остао жив. И кад се вратио служио је у гарди код краља”, наводи др Милован Петрушић, унук Влајка Петрушића.

Унуци и праунуци Влајка Петрушића данас су угледни интелектуалци, лекари инжењери, адвокати. Породична окупљања за њих су светиња јер херојски дух предака мора да се чува и негује.

“Мој отац Милан који је најстарији његов син, он је учесник другог светског рата и он је сударио два Немачка воза у Ђорђеву код Лесковца”, прича мр Зоран Петрушић, унук Влајка Петрушића.

“Тешка су времена, и у овим тешким временима једна од веома важних ствари не дозволити ревизију историје, не дозволити заборав. Ово су људи који су се борили за слободу, то су људи који су гинули до задњег”, истиче Горан Петронијевић, адвокат, унук Влајка Петрушића.

Историја има своја правила. Иронијом судбине аутор спомен плоче Влајку Петрушићу је Иван Фелкер уметник из Ниша, по националности Немац.

“Можда је неки његов деда био највероватније на супротној страни. Али многи од њих су били коректни, нису имали крваве руке. Највероватније су остали да живе овде. Били су прихваћени од стране Срба, а ми смо познати као људи широког срца”, наводи Милорад Цветковић, сликар.

Тајна слободе почива у храбрости. Влајко Петрушић и његови саборци симбол су јунаштва на којем почива Српска држава. Зато о њима и њиховим делима мора да се прича. То знају њихови потомци, то знају Горњојабланичани због чега и ова спомен чесма има велики значај.