Рецепт за дуговечност најстаријег црнотравског грађевинца печалбара

Станча Димитријевић из села Златанци је најстарији црнотравски грађевинац печалбар. Учествовао је у грађењу највећих објеката у Београду и бившој Југославији, а његовим путем и путем његовог оца Митка који је поставио стандарде зидања и малтерисања који се и данас примењују, кренули су његови унуци.

У породичној кући, поред смедеревца, уз супругу Ружу и чај му је најлепше. Навиру успомене, причају се приче о прецима и потомцима гледају старе фотографије. Станча Димитријевић има скоро 93 године. За себе воли да каже да је најстарији црнотравски грађевинац печалбар.

"Ја сам, ако смем да кажем, изузетан човек. Ниједну свађу у животу нисам имао", каже Станча истичући да је то његов рецепт за дуговечност.

Супруга Ружа са њим ужива у миру, природи и тишини. Једина штета је, каже, што нема других мештана.

Станча је поносан на своје потомке. Ћерка Весна је једна од најугледнијих српских ендокринолога, а код родитеља долази кад год може јер је природа предивна. У махали Блатарци скоро да више нико и не живи.

"То је моја енергетска база од детињства па до данашњих дана и радујем се сваком дану који могу да проведем овде, поготово кад су овако лепи дани, када може да се шета", истиче Станчина и Ружина ћерка проф. др Весна Димитријевић Срећковић.

Најстаријег српског печалбара има ко да наследи. Син Бојан је професор на Рударско-геолошком факултету у Београду, а унуци су кренули путем деда Станче и прадеде Митка. Милован је дипломирао на Архитектонском факултету, а Димитрије ускоро завршава Грађевински.

"Нема врата на која не можемо да закуцамо и отворимо, јер нема објекта који Црнотравци нису градили од Белог двора до Скупштине Југославије", каже проф др Бојан Димитријевић.

Димитријевићи су једна срећна и успешна породица. Све недаће и велика искушења превладавали су вером, позитивном енергијом и песмом. А сваку песму почиње најстарији, а они млађи га прате као и у животу, јер имали су шта да науче, наследе и чувају.