Од банатске земље и жито и цигла и цреп

Богато архитектонско наслеђе и раскошне грађевине војвођанских градова свој настанак дугују земљи. Усеви са земље доносе благостање, а онда је такође од те земље почела да се прави цигла и цреп. Тада банатске вароши и села добијају обличје.

Банат је био мочвара, али се од краја 18. века - са градњом канала и исушивањем тла, негостољубиви регион претварао у издашну плодну црницу.

Богата банатска земља нуди богат плод. Ово је житница Европе, кажу, али у исто време ова банатска земља нуди вам и сигуран дом , кров над главом, о чему сведоче бројне циглане и црепане на улазу у свако насељено место.

У почетку су куће "набијаче" прављене од черпића и лепљене земље, а потом су - под аустроуогарским утицајем, грађене од печене цигле и црепа и постале део европског архитектонског наслеђа . Данас је 90 одсто кућа у Банату од цигле.

"Куће од цигле, од чврстаог материјала и онда се у сваком селу крајем века отварају циглане. Ево, овде код нас је била у Руском селу, у Великом селу две, овде у Кикинди на крај, у Иђошу, онда горе у Сајану, иза Башаида. Скроро у сваком селу су те циглане постојале. Оне су производиле две до три хиљаде комада цигала дневно", наводи Душан Дејанац, писац и историчар из Кикинде.

Поаори кажу "Тежак као земља!" Нимало лакши од њиховог, ратарског, није био ни посао у цигланама.

"Тај посао, када они копају неколико дана ту земљу, па онда убацују унутра сламу и плеву и којешта да би направио и једну смесу која опет морала да „живи" извесни броиј дана и онда то да заливају водом, да газе. Значи, један изузетно тежак мученички посао", објашњава Драгољуб Бардљица, хроничар из Кикинде.

Неке од првих сеоских циглана данас су прави гиганти у производњи грађевинског метеријала. Али, ова чудесна равничарска земља нашла је пут и до врхунске уметности. Кикинда је већ деценијама домаћин симпозијума "Тера", где вајари из целог света праве скулптуре управо од банатске иловаче.