Повратник на дедовину

Уз јаку вољу, упорност, огроман рад и подршку родитеља Милош полако обнавља и дедину кућу и имање. На хектару и по у планинском селу Црној Бари гаји јагоде, малине, купине, шљиве, јабуке. Направио је летњиковац, саградио базен за наводњавање и поставио системе кап по кап. Улагања су каже велика, али се нада да ће се исплатити.

"Ове године мислим да је дошло време да треба да почиње да се наплаћује тај труд и рад. Мислим да ће све више и више млади да долазе да обнављају своју дедовину јер мислим да је ту будућност", каже Милош Тричковић, воћар из Црне Баре.

Задовољан је приносима и квалитетом малина. Почетком августа стижу и купине. За бербу ангажује петнаестак радника.

"Већина нас су студенти, неки су већ и завршили. Ми смо овде дошли да зарадимо", каже Анђела Станковић.

Недавно је у закуп узео 5 хектара државног земљишта. Уместо корова овде ће бити засади винове лозе, крушака и дуња. Милош и још шесторица његових дугогодишњих пријатеља удружили су знање и новац и основали задругу "Росуља". Из различитих су села, већина са факултетском дипломом и истом жељом да унапреде воћарску производњу.

"Љубав према пољопривреди нас гура за сад. Морамо да радимо и додатне послове како би све то успели да изгурамо", каже Никола Стојановић, студент ПМФ-а и воћар из Равног дела.

"Ми смо се увек и као другови нашли један другоме, помагали", каже Ненад Димитријевић, инжењер шумарства и воћар из Свођа. "Задругарство је нешто што је неопходно у даљој пољопривреди."

Ови млади произвођачи и задругари планирају да уз помоћ подстицаја државе покрену производњу воћних ракија. Пројекат је спреман само још да обезбеде 7 и по милиона динара за опрему. До краја године Милош се нада да ће запловити и у брачне воде.