Угрожавање биодиверзитета угрожава и опстанак људског рода

Неколико трстењака, птица које су означене као угрожена врста, добило је прстен који омогућава њихово праћење на путу до гнездишта или станишта за одмор.

"Подаци иду у центар за прстеновање птица, и то постоји малтене у свакој држави. Ти центри размењују податке, па ми прстеновачи добијемо податке о птицама", објашњава Ото Секереш, шеф ренџерске службе ЈП "Палић-Лудаш". "Јако нам је битно да сазнамо где су та места где они морају да стану се одмарају, да се хране поново."

Осим прстеновања птица, суботички и мађарски чувари природе заједно пописују заштићене биљне и животињске врсте региона.

Људи стварају границе, али природа их не познаје, наглашава Ђерђ Крнач, из Националног парка природе Киншуншаг у Мађарској:

"Станишта која почињу у Мађарској, простиру се до Суботице. Овде налазимо две ретке заштићене дивље врсте у Европи - цвет шафранике и малог сисара - војвођанско слепо куче. Имамо добру сарадњу, учимо једни од других и заједнички нам је задатак да очувамо природна станишта."

Влажна и слатинска станишта и ливаде Суботичко-хоргошке пешчаре и Селевењске пустаре заштићена су природна добра, а стручњаци кажу да их највише угрожава -  човек.

Велики део нашег заштићеног подручја обухвата и пољопривредно земљиште, објашњава Сандра Чокић Рех, руководилац Сектора заштите природе ЈП "Палић-Лудаш":

"И у суштини, човек је тај од кога би требало највише да се заштити биодиверзитет. Знамо на глобалном нивоу да дневно нестаје велики број врста и да ћемо, ако се настави, остати на врло малом броју врста."

Чувари природе подсећају да без разноврсног биљног и животињског света, људски род неће опстати на планети.