Панчевачке аде, станишта угрожених врста, добиле статус природног добра

Речна острва која се налазе на ушћу Тамиша у Дунав код Панчева, по одлуци Скупштине града, добила су статус заштићеног природног добра. Адама Форконтумац, Чакљанац и Штефанац управљаће ЈП "Војводинашуме", односно Шумско газдинство "Банат".

Панчевачке аде постале су заштићено природно добро на површини од 1300 хектара. Ту се налази велики број биљних и животињских врста, међу којима су аутохтоне бела и црна топола, храст лужњак и пољски јасен, а има и птица мочварица, патки, галебова и неких угрожених врста.

"Ту је регистровано 144 врсте птица, међу којима треба истаћи да се ту гнезде орао белорепан и патка њорка. Осим тога, ово је добро хранидбено подручје за црну роду, која је такође ретка", каже орнитолог Далиборка Станковић.

Ова речна острва су дивља и неуређена, обилазе их најчешће шумари, а једини објекти који постоје су викендице у насељу Бела стена.

Панчевачке аде посећују заљубљеници у нетакнуту природу, најчешће ловци и риболовци, али и купачи којима не сметају неуређене плаже.

"Ово подручје је и ловно подручје. Од врста које се овде лове су дивља свиња, срна и зец, затим лисица и шакал", каже Горан Вучетић из Шумског газдинства "Банат".

Аде ће имати други и трећи степен заштите, а ШГ "Банат" тек треба да донесе управљачка акта о томе. Због новог статуса посетиоци ће убудуће морати да траже дозволу и плате обилазак. Еколошки, највећи проблем представљају велики бродови који плове туда и индустријска зона у близини.

"Панчевачке аде се налазе између највећих загађивача вода, Београда, који не пречишћава канализационе и отпадне воде, него их директно улива у Дунав; с друге стране, највећи петрохемијски комплекс се налази на левој обали", каже Мариус Олђа, из Шумског газдинства "Банат".

Једна од нових мера сигурно ће бити забрана изградње било каквих нових објеката и викендица.