Како се заштитити од крпеља

У природи се ужива али се природа и поштује и мора се бити опрезан. Тако каже  Ђорђе Ракић, који је са седмогодишњим унуком Виктором свакодневно на обали Саве или у парку. На деци је да се играју и не треба им бранити, а обавеза нас одраслих је каже деда Ђорђе да бринемо бригу. Његова је крпељ.

"Ја кад год дођем овде ја кад дођем кући ја га прегледам, обавезно га прегледам, скидам и прегледам. Од траве до бујне вегетације, крпеља од раног пролећа до касне јесени има свуда. Убод је по правилу безболан, нема ни свраба", каже Ђорђе Ракић, из Шапца.

Данијела Вујошевић, из Алексинца каже да о крпељима нису ни размишљали:

"Добро сте нас подсетили да погледамо кући кад одемо."

"Дете се играло у трави, приметили смо нешто необично, отишли смо код доктора, он је одрадио свој део посла, крпељ је био у питању", каже Слободан Нешић из Шапца.

У Мачванском округу скоро 80 особа годишње зарази крпељ, четвртина на подручју Шапца.

"Крпеља има много врста и сви су преносиоци Лајмске и других заразних болести", каже Јелена Крстић, ветеринар из Шапца. "Врло су лагани, не лете сами, али их ветар носи, водите рачуна не каче се само за кожу, остају у одећи па се каче касније за кожу."

Када се закаче на кожу попут су мале црне избочине, сисајући крв могу се и 15 пута увећати. Убодно место после дан два прати црвенило у облику прстена. Најближа здравствена установа најбољи је пут.

"Када приметимо на нашем телу крпеља да сами не ваде пацијенти и да не третирају никаквим хемикалијама, не треба мазати алкохолом, бензином, уљем, већ се јавити у најближу здравствену установу где ће лекар на стручан начин остранити крпеља", каже др Славица Дугоњић, начелник Хитне помоћи у Шапцу.

Док за животиње постоје бројна заштитна средства, а за затрављење површине инсектициди, људима је превентива једино што преостаје. У природу, зато, дугих рукава и ногавица уз обавезну проверу по повратку кући.